Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 80 odsto azota, 20 odsto kiseonika i vrlo malo plemenitih gasova, ugljen-dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. Glavni izvori zagađenja vazduha su zagrevanje stanova, industrija i saobraćaj. U uslovima velikog aerozagađenja dolazi do slabosti sluzokože disajnih organa i njene podložnosti bakterijskim i virusnim infekcijama. To je uzrok česte pojave bronhitisa kod dece i odraslih. Druga veoma česta pojava je bronhijalna astma, kao alergijski odgovor pluća na sve štetne spoljne faktore. Organizam reaguje stvaranjem mukoznih naslaga, grčem disajnog puta i otežanim disanjem.

Tihi zagađivači
Izlaganje sredstvima za čišćenje, pesticidima i drugim organskim spojevima može da prouzrokuje mučninu i krvarenje iz nosa. Teški metali u atmosferi, kao što su olovne i živine pare, mogu da deluju na gastrointestinalni trakt i da izazovu grčeve i premor mišića, slabost, promene ličnosti, gubitak sluha...
Biološki zagađivači, kao što su životinjska dlaka ili prašinske grinje, mogu takođe da pomognu u širenju bolesti i infekcija. Osim toga, mogu da budu uzrok stezanja u grudima, upornog kašlja i rinitisa. Svaka prehlada ili upala organa za disanje izaziva otok sluzokože i pojačano lučenje sekreta, što remeti funkciju organa za disanje. Otežano disanje je posebno izraženo kod osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. U disajnim putevima ovih bolesnika stvara se znatno veća količina gustog lepljivog sekreta. Samo astmatičari znaju koliko je napora potrebno da se izbaci mala količina sluzi. Posebno štetna posledica je što u tako velikoj količini konzistentne sluzi prečistači naših bronhija ne mogu da obave svoju funkciju. Alveole, mesto gde treba da se obavi razmena gasova, takođe se pune sekretom i ova najvažnija funkcija ne može da se obavi.

Uticaj disanja na mozak
Da bi svaka ćelija našeg organizma pravilno funkcionisala, a time i svaki organ obavio svoju funkciju, neophodan je kiseonik. Kiseonik do ćelija dospeva iz vazduha preko organa za disanje. Razmena kiseonika i ugljen-dioksida odvija se samo u alveolama. Ova važna i delikatna funkcija organa za disanje odvija se na sledeći način: vazduh koji udišemo najpre se pročisti u nosu od čestica prašine, čađi i dima, zatim zagreva i vlaži. Takav vazduh neće škoditi sluzokoži grla, glasnih žica i bronhijama. U sluzokoži bronhija nalaze se ćelije koje imaju trepljice. One se, kao i dlačice u nosu, ponašaju kao prečistači vazduha koji udišemo. Svojim oscilacijama one potiskuju sluz i čestice prašine, koje su ipak dospele u sitnije bronhiole, ka širim bronhijama da bi ih izbacile iz pluća.
Uticaj zagađenja na kardiovaskularni i respiratorni sistem dece je proučavan detaljno, ali se manje zna o uticaju udisanja zagađenog vazduha na mozak. Na Harvardu je rađen eksperiment čiji rezultat pokazuje da deca koja žive u delovima grada u kojima je gust saobraćaj postižu lošije rezultate na testovima inteligencije i pamćenja od dece koja udišu čist vazduh živeći u zdravijim sredinama, bez mnogo saobraćaja u blizini svojih kuća.