Broj 96
Početna > Trpeza > SRPSKE SLAVE

SRPSKE SLAVE

Slavljenje krsne slave je tradicija koja kod Srba datira još od vremena pokrštavanja. Mnogo je promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda. U ovoj nedelji slave se - 27. oktobra Sveta Petka i 31. oktobra Sveti Luka - Lučindan

Sveta Petka Paraskeva

Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra slavi Svetu Petku Paraskevu. Kod nas veoma poštovana svetiteljka, prepodobna mater Paraskeva, u narodu se još zove sveta Petka, Petkovača ili Petkovica. Negde ovaj praznik zovu Pejčindan.

Kult svete Petke Paraskeve veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave Svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Brojni srpski hramovi posvećeni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraća molitvom za pomoć i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze čoveka u životu. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa verom i nadom da će im sveta Petka pomoći u svakoj nevolji.

Sveta Petka potiče iz Grčke, rođena je u blizini Carigrada u 10. veku. Živela je u prvoj polovini 11. veka. Roditelji su joj bili vrlo bogati i pobožni, pa su i svoju decu vaspitavali u hrišćanskom duhu. Posle smrti roditelja, Paraskeva je podelila siromasima sve bogatstvo svojih roditelja. Nakon toga je otišla u Carigrad, i tamo se, u hramu Svete Sofije, zamonašila. Vratila se u rodno mesto pred smrt. Njene mošti su potom odnete u Carigrad, odatle u bugarsko Trnovo, potom je čuvana 125 godina u Beogradu, u crkvi na Kalemegdanu, a od 1641. nalazi se u Rumuniji, u gradu Jašiju. Ovu svetiteljku je proslavio njen podvižnički život u pustinji i bezbrojna čuda koja je učinila posle blaženog upokojenja.

Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka verovatno na taj dan rođena, otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove, poste, posećuju crkve i mole se sv. Petki. Širom Srbije i Vojvodine mnogo je vodica i kapela posvećeno majci Paraskevi. Podignute su u znak zahvalnosti za molitvenu pomoć nekom od verujućih. Ta su mesta centri brojnih hodočašća našeg pobožnog sveta. Brojni su i rodovi koji danas slave svoju krsnu slavu. Ona se smatra prvom u nizu jesenjih slava.

Srećna slava, domaćine
Onaj ko je pozvan, na slavu treba da dođe u vreme koje je domaćin odredio. Ako iz nekog razloga mora da zakasni više od pola sata, onda je običaj da to domaćinu blagovremeno javi. Na slavu se, pre svega, odlazi sa radošću i raspoložen. Svakodnevne brige i problemi ostavljaju se pred svečarevim vratima. Kad vas domaćin dočeka na vratima svoga doma, vi mu sa osmehom jednostavno recite:
„Čestit sveti (navede se ime sveca) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"
Domaćin odgovara:
„Hvala i dobro mi došao (kaže ime gosta). Od Boga ti zdravlje!"

Danas je uobičajeno da se domaćinu ponese boca pića i cveće domaćici. Neko kao poklon ponese i neku prigodnu knjigu. Kad su u pitanju običaji, nije pogrešno ni ako se to ponese, niti ako se to ne učini. U oba slučaja domaćin će podjednako radosno dočekati gosta