Broj 96
Početna > Lepi i zdravi > Pejronijeva bolest

POREMEĆAJ MUŠKOG POLNOG ORGANA

Pejronijeva bolest

Pejronijeva bolest često predstavlja težak psihofizički poremećaj, ali se danas veoma uspešno leči, prvenstveno primenom najsavremenijih hirurških metoda

Pejronijevu bolest prvi put je opisao 1743. godine francuski lekar Fransoa de la Pejroni kao ozbiljno, nekancerozno zadebljanje ispod kože penisa, s bolnim erekcijama i zakrivljenjem penisa. Tačan uzrok bolesti nije jasan, ali se smatra da ponavljana mikrovaskularna trauma prilikom seksualnih odnosa može da prouzrokuje perivaskularno zapaljenje koje dovodi do patološke fibroze - taloženje fibrina u belom omotaču penisa u vidu zadebljanja - plaka, koji u nekim slučajevima može da se kalcifikuje.
 
  Početak bolesti
  Smatra se da neki ljudi imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest. Pejronijeva bolest počinje na jedan od dva načina: većina pacijenata opisuju akutnu pojavu bola udruženu sa izbočenjem na osovini penisa, praćenu progresivnim povećanjem zakrivljenja sa ili bez bola. S druge strane, mali broj pacijenata opisuje zakrivljenje osovine penisa koja nastaje odjednom i ostaje stabilno, bez progresije. Zadebljanje ili plak javlja se na gornjoj strani penisa; on smanjuje elastičnost belog omotača penisa u tom delu i izaziva iskrivljenje nagore pri erekciji. Većina pacijenata se žali na generalizovano sužavanje ili skraćenje penisa.
  Glavni razlog što se ovi pacijenti obraćaju lekaru su bolne erekcije i otežani ili onemogućeni seksualni odnosi. Moguća je bilo koja kombinacija simptoma: zakrivljenje penisa, jasno zadebljanje - plak, bolne erekcije i smanjena ili nemoguća sposobnost postizanja erekcije.
 
  Impotencija kao pretnja
  Bilo koji od ovih fizičkih deformiteta direktno utiče na kvalitet života pacijenata: kod 50 odsto njih dovodi do impotencije, a kod većine dovodi do značajnog psihološkog poremećaja. I pored toga, mnogi muškarci pogođeni ovim teškim stanjem pate ne javljajući se za pomoć. Bolest se, prema istraživanjima, javlja kod četiri odsto muškaraca između 40 i 70 godina. Smatra se da je stvarna učestalost bolesti znatno veća jer se zbog stida mali broj pacijenata javlja lekaru za pomoć. Od pojave vijagre kao leka za impotenciju zabeležena je povećana incidenca Pejronijeve bolesti.
 
  Dijagnoza
  Dijagnoza se postavlja pregledom, pri čemu se tvrdi plak može napipati u penisu. Ponekad je potrebno indukovati erekciju. Kalcifikovani plak se može potvrditi i ultrazvučnim pregledom.
 
  Bolest odlikuju dve faze:
  1. akutna zapaljenska faza, koja traje 6-18 meseci, u toku koje pacijenti osećaju bol, krivljenje penisa i stvaranje čvorića,
  2. hronična faza kad se formira stabilan plak, značajno zakrivljenje penisa i erektilna disfunkcija.
  3. U veoma retkim slučajevima bolest spontano prolazi sama od sebe u toku prvih šest meseci do godinu dana; zbog toga mnogi hirurzi savetuju operaciju tek posle akutne faze.
 
  Lečenje
  Postoje dva pristupa u lečenju Pejronijeve bolesti - konzervativni i hirurški.
  Hirurško lečenje kao jedini efikasan vid lečenja primenjuje se kod svih pacijenata sa ozbiljnim deformitetima penisa, koji onemogućavaju normalne seksualne odnose, i u većini slučajeva se savetuje nakon stabilizacije bolesti. Pre hirurgije, neophodno je izazvati veštačku erekciju penisa radi provere očuvanosti erektilne funkcije, a, samim tim, i izbora adekvatne operacije.