Broj 91
-->
Početna > Zanimljivosti > Izazov za roditelje

NADARENA DECA

Izazov za roditelje

Prepoznati talenat kod deteta i usmeriti ga da maksimalno iskoristi svoje sposobnosti izazov je na koji nailaze brojni roditelji. Usmeravanje takvog deteta prvi je korak prema ostvarenju njegovog potpunog psihološkog i socijalnog razvoja

Osnovno pravilo za rad s nadarenom decom je uputiti ih da sami stvaraju. Treba ih podstaći na kreativan rad. Ako se to ne učini, oni će ostati na nivou onoga koji najbolje u svom okruženju rešava jednačine. Međutim, ako se takvo dete pravilno ne usmeri, može se potpuno upropastiti. Često se dešava kod ovakve dece da se brane i kriju svoju darovitost da bi se uklopili u prosečnost jer ne žele da se ističu. Psiholozi dodaju da, ukoliko se deca pravilno ne usmere i ne razviju svoju darovitost, mogu vrlo lako da postanu huligani jer odrastaju u sredini koja ih ne razume.

Najvažnije je podržati i usmeriti dete
  Testovi inteligencije su se pokazali kao važan instrument za dijagnostikovanje natprosečne nadarenosti, a sprovode ih i vrednuju psiholozi. O normalnoj, prosečnoj inteligenciji se govori kada je koeficijent na takvom testu 100, a natprosečno inteligentnim smatra se osoba s koeficijentom od 130 i više. Statistički gledano, samo oko dva odsto dece jednog godišta važi kao natprosečno inteligentno. I mada to tako ne izgleda na prvi pogled - biti nadareno dete ne znači uvek prednost - kako za samo dete tako i za njegove roditelje. U kakvoj sredini živimo, ne čudi to što se često roditelji natprosečno inteligentne dece neretko sukobljavaju sa ozbiljnim predrasudama. Standardni prigovor je onaj o preambicioznim roditeljima koji dete dresiraju da bi uvek bilo naprednije od drugih. 

Nadarenost se različito ispoljava
  Natprosečna ili visoka nadarenost se različito ispoljava - u oblasti jezika, sporta ili umetnosti. Nadarenost kao sposobnost mišljenja označava se kao kognitivna nadarenost. Roditelji takve dece kažu da se nadarenost njihove dece često ne uzima u obzir, pogotovu kod dece u predškolskom uzrastu. Ako dete još pre polaska u školu tečno čita i poznaje carstvo brojeva, na času mu postaje dosadno - oseća se zanemarenim. Nažalost, kod nas ne postoji organizovani program za otkrivanje darovite dece. Ne rade se testovi inteligencije, profil ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Istraživanja pokazuju da već u 13. godini mogu da se otkriju talenti koje osoba ima, a koje može da razvija i koristi kada odraste. U SAD deca prolaze razne testove. Tako država otkriva nadarenu decu, usmerava ih, prati i stipendira. U Srbiji, za sada, nadareno dete može samo da preskoči razred.
 
  NAJČEŠĆE ZABLUDE O DAROVITOSTI
  Sva deca su darovita.
  Darovita deca uspeće u životu bez obzira na to da li im pružamo podršku ili ne.
  Darovita deca vole školu i dobijaju dobre ocene.
  Izdvojimo li darovitu decu u posebnu skupinu, postaće snobovi.
  Darovita deca dolaze uglavnom iz obrazovanijih i situiranijih porodica.
  Darovita deca nisu svesna da su „drugačija" dok im to neko ne kaže.
  Učitelji vole da imaju darovitu decu u razredu.
  Darovita deca su dobra u svemu što rade.
  Posebni programi za darovite mališane su „elitni".