Broj 80
-->

LEKOVITE BILJKE

ZOVA

Zova ili bazga je izuzetno lekovita, poboljšava apetit, reguliše stolicu i pročišćava krv

Zova je samonikla biljka koja raste kao grm ili manje drvo, visine do pet metara. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa koji je blaži kad su cvetovi suvi. Ukus cvetova je gorak i aromatičan. Plodovi su sitni, a kad sazru, dobijaju tamnoljubičaste bobice s crvenoplavim sokom. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je kompot veoma ukusan.
 
  Branje i sušenje
  Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren zove se sakupljaju u proleće, cvet u junu, dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru kada potpuno sazru, pred kraj leta. Spoljašnji, sivi sloj biljke, ostruže se pre upotrebe i baca, koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja, cvetovi zove se nižu na konopac ili se stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žuto-belu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.
 
  Sastav i upotreba zove
  Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, tanine, pektine... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.
  Cvet zove se koristi kod groznice, sinusitisa, stimuliše rad znojnih žlezda (u kombinaciji sa lipom), čime se snižava telesna temperatura. Od cvetova zove pripremaju se čaj i sok.
  Čaj se upotrebljava kao sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, kod neuralgije i išijasa. Osim u medicini, plod se upotrebljava i u prehrambenoj industriji za popravljanje boje. Sveži plodovi se koriste i za prolećno čišćenje organizma.
 
  Lekovito delovanje
  Čaj od zove se koristi za lakše izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatskih bolesti. Kora grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i bešike, leči vodenu bolest, razne edeme i tvrdu stolicu. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo kog oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu da budu opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kašičica za jednu šolju. Zreli plodovi zove su, takođe, vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot ili kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigeminusa (neuralgija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita i cirkulacije.