Broj 65
-->
Početna > Lepi i zdravi > ŠEĆER U ORGANIZMU

ŠEĆERNA BOLEST

ŠEĆER U ORGANIZMU

Šećerna bolest ili dijabetes jedno je od najrasprostranjenijih endokrinoloških oboljenja od kojeg u našoj zemlji boluje više od 400.000 ljudi. Stres, nasledni faktori i nezdrava ishrana smanjuju lučenje insulina, što prouzrokuje povećanje nivoa šećera u krvi. Ukoliko se ne leči, bolest može da dovede do slepila, amputacije noge ili dijalize

Porodično-genetska sklonost, bolesti pankreasa, nezdrav način ishrane, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stres, pušenje i povišen krvni pritisak faktori su koji doprinose nastajanju šećerne bolesti. Kod osoba uzrasta do 20 godina simptomi oboljenja se mogu ispoljiti naglo, u periodu od 3 do 10 dana, dok se u kasnijem životnom dobu bolest može javiti u toku ili posle nazeba, gripa, zapaljenja grla, pluća, mokraćnih puteva. Simptomi koji ukazuju na šećernu bolest su velika žeđ, često i obilno mokrenje, malaksalost, lako zamaranje, dobar apetit dok osoba ipak mršavi. Neki dijabetičari mogu osetiti i svrab na polnim organima, dobiti čireve po koži ili imati neodoljivu potrebu za slatkišima. Kod manje izraženih simptoma, bolest se otkriva sasvim slučajno nekim od lekarskih pregleda.

  Analiza krvi i mokraće
  Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, potrebno je uraditi obaveznu analizu krvi i mokraće. Kod zdravih osoba nivo šećera u krvi je od 3,89 do 6,11 mmol/l (70 - 110 mg/dl). Šećer u mokraći će se javiti ako je vrednost šećera u krvi iznad 8,8 mmol/l, odnosno više od 160 mg/dl. Šećerna bolest je pod kontrolom ako je nivo šećera u krvi do 7,2 mmol/l (130 gr/dl) i tada neće biti registrovano prisustvo šećera u mokraći.
  Ako je vrednost šećera u krvi od 9,9 do 11,1 mmol/l (180-200 mg/dl), obavezno će se javiti i šećer u mokraći. Nalaz šećera u krvi sa vrednostima oko 13,9 mmol/l (250 mg/dl) govori o progresiji bolesti. Vrednosti šećera u krvi preko 19,2 mmol/l (350 mg/dl) uvek prati veća količinom šećera u mokraći u kojoj se često može pojaviti i aceton.


  Koje su posledice po zdravlje

  Šećerna bolest može da bude pritajena više godina i bez pratećih simptoma koji bi opominjali obolelog. Za to vreme, od povišenog šećera u telu stradaju sitni i krupni krvni sudovi organa, izazivajući arteriosklerozu. Dugotrajne komplikacije izazivaju kardiovaskularne bolesti, hronične probleme sa bubrezima, što u većini slučajeva dovodi do dijalize, zatim oštećenja mrežnjače, što za posledicu može imati i potpun gubitak vida. Šećerna bolest takođe može oštetiti i nervni sistem i biti uzrok impotencije, usloviti gangrenu usled koje može doći do amputacije prstiju na nogama, stopala, pa i cele noge.

  Tip I i tip II
  - U grupu pacijenata koji imaju dijabetes tipa I ubrajaju se oni koji moraju da koriste insulin. Bolest se obično javi pre 35. godine života, prati je nagli razvoj simptoma i tad je već uništeno više od 90 odsto ćelija koje luče insulin. Ovo oboljenje je i autoimuno jer se razvijaju protivtela koja napadaju i uništavaju ćelije pankreasa koje luče insulin. Bolesnici počnu naglo da mršave.
  - Dijabetes tipa II obično je genetski predisponiran, javlja se kod ljudi starijih od 40 godina i koji su gojazni. Simptomi se razvijaju polako, tako da se trećina bolesnika javi tek kad imaju hronične komplikacije. Ovi pacijenti ne moraju da koriste insulin u terapiji.


  Kako se leči

  Osnovni lek za šećernu bolest je odgovarajuća ishrana, ali i povećana fizička aktivnost i smanjenje stresa. Zavisno od faze i tipa bolesti, lekar odlučuje da li pacijent treba da koristi tablete ili insulin. Žene koje su tokom trudnoće imale povišen šećer, gojazne osobe, osobe sa povišenim krvnim pritiskom, masnoćama u krvi, bolestima krvnih sudova i srca, svi oni kod kojih postoji porodična sklonost ka ovoj bolesti i sve osobe koje su starije od 65 godina trebalo bi jednom godišnje da provere koliki im je nivo šećera u krvi. Takođe, dijabetičari bi trebalo redovno da posećuju savetovališta za dijabetes, mere krvni pritisak i kontrolišu telesnu težinu. Na svaka tri meseca bi trebalo da odu na pregled kod endokrinologa i jednom godišnje urade kontrolu očnog dna, neurološki pregled i ultrazvučni pregled srca i krvnih sudova vrata i nogu.


  Hrana za dijabetičare

  - U ishrani dijabetičara treba da budu zastupljene integralne žitarice, naročito integralni pirinač, proso i heljda. Proso je bogat vitaminom B koji služi kao katalizator u stvaranju hormona zbog čega je preporučljivo da dijabetičari često kuvaju kombinaciju pirinča i prosa u odnosu pola-pola ili četiri mere pirinča naspram prosa. Ove žitarice treba kuvati sa malom količinom morske soli.
  - Oboleloj osobi se preporučuje konzumiranje jedne šolje miso supe koja bi trebalo da bude nešto slanija od standardnog ukusa miso supe.
  - Povrće bi trebalo da čini jednu četvrtinu dnevno unete količine hrane. Trebalo bi ga izdinstati s malo ulja i začiniti morskom solju. Treba da se poveća i količina ulja od susama i kukuruza.
  - Od korenastog povrća najbolji su šargarepa i čičak, ali i okruglo povrće koje raste na površini zemlje poput luka i kupusa. Od zelenog povrća prednost treba dati kelju i peršunu, a od mahunastog povrća malom sitnom pasulju azuki i sočivu. Takođe, dijabetičari bi trebalo da jedu i alge jer one organizam snabdevaju potrebnim mineralima.  
 
 
  Oprezno sa svežim voćem i sirovim uljem

  - Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju voće, čak i kad je kuvano. Želju za slatkim ukusom mogu da zadovolje žitaricama, kao i povrćem poput bundeve i šargarepe. Dijabetičari povremeno mogu da pojedu desert od pasulja azuki, zaslađen sirupom od integralnog pirinča ili ječma.
  - Oni koji imaju povišen šećer u krvi ne bi trebalo da jedu turšiju, izuzev ako je ona pripremljena na tradicionalan način i ako je odstojala bar tri meseca.
  - Dijabetičar nikad ne bi trebalo da jede sirovo ulje u salati.
  - Bolje je jesti male količine hrane četiri do pet puta dnevno, nego jedan obilan obrok. Takođe, trebalo bi jesti nekoliko sati pred spavanje