Broj 56
Početna > Poznati > SIGMUND FROJD

SIGMUND FROJD

Vizionar koji je promenio sliku ljudske prirode bio je, u stvari, dosadan i pedantan. Svaki dan je sređivao bradu i brkove kod istog berberina, svake subote se kartao sa istim društvom i posle 11 godina braka više nije mario za seks. Ovaj genije je posle trideset godina istraživanja ženske duše i sam priznao da nije utvrdio šta to žene zapravo žele

Frojdovi sledbenici smatraju ga velikim naučnikom koji je otkrio važne istine o ljudskoj psihologiji izmenivši način na koji razmišljamo o sebi. Njegovi psihoanalitički termini, kao što su id, ego, libido, neuroze i Edipov kompleks, postali su deo rečnika koji svakodnevno koristimo.
 
  Posebno od devetoro dece
  Utemeljivač psihoanalize rođen je 6. maja 1856. godine u mestu Frajburg u Moraviji (danas se nalazi u Češkoj) kao Sigismund Šlomo Frojd. Njegov otac Jakob bio je duhovit i oštrouman trgovac vunom. Frojdova majka Amalija bila je žena vedrog duha, istovremeno druga supruga njegovog oca, 20 godina mlađa od njega. Sa 21. godinom rodila je svog prvog sina, njenog dragog Sigmunda. Sigmund je imao dva polubrata i šestoro mlađe braće i sestara. Kada je Frojdu bilo četiri godine, preselio se sa roditeljima u Beč jer očev posao nije bio isplativ. Dok je još bio mali, roditelji su primetili da je Sigmund izrazito bistro dete i zbog toga je uživao poseban status u porodici. Iako su živeli u malom stanu sa sedmoro dece, Sigmund je imao sopstvenu sobu i uljanu lampu dok su ostala deca u porodici za rasvetu pri učenju koristila sveće. Kao dete je maštao o tome da postane general ili ministar, ali s obzirom na to da je bio Jevrejin nije mu bilo dopušteno da se bavi bilo kojim drugim zanimanjem osim medicine i prava. To ga nije sprečavalo da nauči da govori francuski, engleski, italijanski i španski jezik i da se posveti proučavanju dela Ničea, Hegela, Šekspira i Kanta.
 
  Studije medicine
  Iako je u prvi mah hteo da postane advokat, Frojd je odlučio da 1873. godine upiše medicinu na bečkom Univerzitetu. Tu je upoznao sestrinu prijateljicu Martu Bernis s kojom se kasnije i oženio. Posle nekoliko godina promenio je svoje ime Sigismund Šlomo Frojd u Sigmund Frojd. O njegovoj mladosti se ne zna previše jer je u dva navrata uništavao dokumente na osnovu kojih bi se moglo saznati više. Dokumenti koji su nastali kasnije, brižno su čuvani u Frojdovoj arhivi koja je bila dostupna samo njegovom ličnom biografu Ernestu Džonsu i nekolicini psihoanalitičara koji su mu bili bliski. Kada je 1881. dobio diplomu, prihvatio je radno mesto u Institutu za cerebralnu anatomiju gde je sprovodio istraživanja upoređujući mozgove odraslih ljudi i fetusa. Nekoliko godina kasnije ispitivao je i svojstva kokaina, gde otkriva njegova analgetska svojstva i isprobava ga na sebi. Naredna, 1885. godina, bila je značajna za Frojdovu karijeru. Četiri meseca u Parizu je radio sa jednim od najpoznatijih neurologa tog vremena Žanom Šarkoom koji je istraživao uzroke i terapiju histerije putem hipnoze. Frojd se 1886. godine vraća iz Pariza u Beč i otvara privatnu praksu. Njegove teorije i tretman pacijenata bile su kontroverzne. Njegove ideje su često obrađivane u raznim delima, kako stručnim tako i laičkim.
 
  Brak sa Martom
  U oktobru 1886. Frojd se oženio sa Martom Bernis posle pet godina zabavljanja i sa njom je imao šestoro dece. Između ostalog i ćerku Anu Frojd koja je kasnije postala ugledna psihoanalitičarka na polju dečije psihologije. Iako različitih karaktera, ljubav Sigmunda i Marte bila je čvrsta. Delovalo je da je vladala idila, ali Sigmund je bio dosadan muškarac zbog svoje preterane organizovanosti. Svaki dan je sređivao bradu i brkove kod istog berberina, svake subote se kartao sa istim društvom i posle 11 godina braka više nije bilo intimnosti. Marta se posvetila odgajanju šestoro dece, a Frojd je danonoćno radio na svojim slučajevima. Marta je, kako tvrde neki istraživači, bila strastvena žena, tvrdila je da ljubav mora biti ekstremna ili da je uopšte nema. Frojd je bio ljubomoran, isključiv, uveren da su žene ograničene svojim polom. „Moja majka je verovala u mog oca, a ne u psihoanalizu", rekla je jedna Frojdova ćerka, jer je Marta bila uz njega kada mu je bilo najpotrebnije i, navodno, izvukla ga je iz moguće kokainske zavisnosti dok je eksperimentisao ne znajući da kokain može da izazove zavisnost.
 
  Analiza svakodnevnog života
  Frojd je zastupao tezu da je uzrok histerije seksualne prirode i tada je razvio deo onog što će kasnije postati poznato kao psihoanalitička teorija. U oktobru 1897. otkriva Edipov kompleks, a 1899. pojavljuju se i njegovi prvi značajni tekstovi. Godine 1900. objavljuje knjigu „Tumačenje snova" koju temelji na analizi sopstvenih snova. Nakon nje slede: „Psihopatologija svakodnevnog života", „Tri eseja o seksualnosti" gde iznosi ideju da se deca rađaju sa seksualnim potrebama, a njihovi roditelji su početni seksualni objekti, nakon čega je u javnosti proglašen ludakom. U delu „Fragment jedne analize histerije" analizira traumatsku funkciju seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti.
 
  Rođaci čuvenog genija
  Od 1912. se bavio pitanjem oca, pojmovima nagona života (eros) i nagona smrti (tanatos), principa realnosti i principa zadovoljstva. Osam godina kasnije zbog epidemije gripa umrla je Frojdova ćerka Sofi. Iste godine on predlaže novi model društvenog sklopa u kome se pojavljuju id, ego i superego. Zbog raka, 1923. godine, ima i prvu operaciju grla.

  Nakon što su nacisti okupirali Austriju 1938. godine, a pre toga u Berlinu javno spalili Frojdove knjige, Sigmund se preselio u Englesku gde je sve do same smrti, 23. septembra 1939. godine, prouzrokovane rakom grla, lečio svoje pacijente. Sigmund Frojd je deda slikara Lusijena Frojda, komediografa i pisca Klementea Frojda, pradeda novinarke Eme Frojd i modnih dizajnera Bel Frojd i Metjua Frojda.