Broj 40
-->
Početna > Poznati > VLADARKA BEZ DETINJSTVA

Srpska kraljica Simonida

VLADARKA BEZ DETINJSTVA

Političkom pogodbom osmogodišnja vizantijska princeza Simonida postala je četvrta žena tada već ostarelog srpskog kralja Milutina, pred kojim su drhtali vlastodršci od Rima do Carigrada. Setni zapisi o ovoj srpskoj kraljici pratili su njenu jedinstvenu sudbinu

Vizantijska princeza Simonida ime je dobila zbog teškog porođaja njene majke carice Irine jer je u to vreme bio običaj da se za vreme teške bolesti ili porođaja koji je imao neizvestan ishod, pred ikonama svih dvanaest apostola pale sveće. Ako se bolest dobro završi, bolesnik bi promenio svoje, a uzeo ime onog apostola pred čijom ikonom se sveća poslednja ugasila. Tako je novorođenče dobijalo ime po apostolu-spasitelju. Kad se caru Androniku rodila kći, pred ikonom apostola Simona sveća je još uvek gorela pa je devojčica dobila ime Simonida.

Brak iz računa
Vizantijska princeza Ana imala je 12 godina kad su je kralju Milutinu ponudili za ženu, a čuvena Simonida, ovekovečena na gračaničkim zidovima, o kojoj je Milan Rakić pevao Iskopaše ti oči, lepa sliko, imala je samo osam godina. Tek što su Vizantinci uspeli da oteraju mrske Latine, u srpskom kralju Milutinu dobili su novog i neočekivano opasnog neprijatelja. Jedna za drugom, vizantijske oblasti prelazile su u njegove ruke. Oslabljeno carstvo u isto vreme su sa istoka ugrožavali muslimani. Car Andronik je morao da spreči da se njegov naopaki neprijatelj jednog dana ne pojavi pred zidinama Carigrada. Kada već nema dovoljno vojničke snage, najbolji način je bio da se orodi sa njim. Zato je Andronik Milutinu najpre ponudio za ženu svoju sestru Evdokiju. Tek ostala bez muža Jovana, cara Trapezunta, male države na obali Crnog mora, Evdokija je ovu ponudu odbila. Andronik nemajući izbora mogao je jedino da da svoju mezimicu Simonidu. Pregovori o braku između Milutina i Simonide trajali su mesecima. Milutin je na svom dvoru imao teškoća zbog najavljene četvrte ženidbe i to sa devojčicom, ali njegovom „prijatelju" u Carigradu je bilo mnogo teže.

Vizantijske zemlje u miraz
Patrijarh Jovan se žestoko usprotivio novonastalim bračnim i državnim kombinacijama, ne samo što je dete davano za starca, nego i zato što je Milutin već imao ženu kod kuće. Vizantijski patrijarh iz protesta danima nije izlazio iz manastira Pamakariste. Dugi i iscrpljujući pregovori oko braka Milutina i Simonide okončani su uoči Uskrsa 1299. godine. Kad je car Andronik II uspeo da odobrovolji patrijarha, saopšteni su uslovi pregovora. Poništeni su svi prethodni Milutinovi brakovi, a srpski kralj je dobio u miraz sve vizantijske zemlje koje je prethodno vojnički osvojio. Zauzvrat, Vizantinci su, kao garanciju ove bračne zajednice, dobili taoce među kojima je bila i bivša Milutinova žena, Bugarka Ana Terter! Milutin je pohitao ka Vardaru, gde je, na sredini reke, izvršena razmena. Mala Simonida stigla je sa velikom i raskošnom pratnjom. Georgije Pahimer beleži da je „ohridski arhiepiskop Makarije odslužio uobičajene službe, a Simonida primila uobičajene časti. Sam kralj je primio carevu kćer više nego kao suprugu. Sišao je sa konja i kleknuo pred nju".

Simonidine suze
Simonida je, uprkos svom dobu, od samog početka bila predmet zavisti i mržnje. Kad je Milutin oslepeo svog sina, budućeg kralja Stefana Dečanskog, mnogi su u tome videli njene prste. Međutim, u doba kada se otac i sin besno i surovo otimaju oko vlasti, Simonida ima jedva sedamnaest godina. Teško je poverovati da je u stranoj sredini, do tih godina, uspela da stekne toliko lukavstvo i moć. A, kako je stvarno živela i kako se osećala kao kraljica Milutinovog dvora, dobro svedoče detalji iz njenog života. Godine 1317, kada joj je umrla majka, carica Irina, srpska kraljica je dobila priliku da ponovo vidi svoj rodni grad. Imala je tada 22 godine i odlučila je da se više nikada ne vrati na presto. Obukla je na sebe monaško odelo, ali izgleda ne da bi se zamonašila jer za tako nešto nije imala vremena, a i retko koji iguman bi se usudio da je primi u svoj manastir. Iznervirani Milutin poslao je delegaciju da je vrati kući. Njen polubrat Konstantin je pocepao mantiju sa nje, „predao Tribalima (Srbima) i naredio im da je što je moguće brže odvedu, iako se ona opirala i plakala".

Iz dvora odlazi u hram
Četiri godine posle ovih događaja, kralj Milutin je umro. Simonida je sa dvadeset pet godina postala udovica, ali o drugim vladarima i novim udajama nije više mislila. Kraljica Simonida vratila se u Carigrad, gde je boravila u hramu Presvete Bogorodice. Iz Carigrada je u Srbiju poslala skupoceno kandilo i zlatotkane pokrove za kraljev posmrtni odar. Posle toga se zamonašila i stupila u manastir Svetog Andrije. Poslednji put njeno ime pominje se 1336. godine, kada je prisustvovala jednom važnom skupu državnih i crkvenih velikodostojnika. Milutinu nije ostavila naslednika.