Broj 36
Početna > Lepi i zdravi > DEPRESIJA SE LEČI

Bolest savremenog čoveka

DEPRESIJA SE LEČI

Depresija je ozbiljan emocionalni poremećaj koji se uspešno leči. Važno je samo suočiti se sa problemom

Svako od nas se osećao tužno ili potišteno posle ozbiljne bolesti, smrti nekog od članova porodice, razvoda ili gubitka posla. Kod većine ljudi osećanje žalosti i tuge s vremenom slabi, ali ako ono potraje duže od dve nedelje, verovatno da je reč o depresiji.
  Depresivni ljudi su svesni svojih problema i često ne znaju kako da ih se oslobode jer od okoline dobijaju pogrešne i neumesne primedbe. Zbog predrasuda i iskrivljenih informacija, depresivci najčešće ne mogu da shvate da su njihove tegobe zdravstveni problem koji moraju da se leče.
 
  Šta je depresija?
  1. Depresija je bolest određenih delova mozga i nervnog sistema.
  2. Depresiju leče psihijatri kojima ljudi odlaze nerado ili nikako.
  3. Postoje lekovi koji leče depresiju, na šta ljudi obično reaguju komentarima „nisam ja lud da pijem lekove za živce". Samo mali broj ih zna da samo lekovi mogu da reše ili ublaže depresiju.
  4. Depresija je ozbiljan emocionalni poremećaj koji stvara probleme u odnosima sa drugim ljudima, izaziva patnju porodice i gubitak radne produktivnosti. Depresivne osobe se osećaju bespomoćno i beznadežno za šta često okrivljuju sebe.
  5. Ljudi koji su depresivni postaju preopterećeni i iscrpljeni, bezvoljni, izoluju se od porodice i prijatelja. U težim slučajevima, depresivnim osobama se po glavi vrti ideja o smrti i samoubistvu.
 
  Šta izaziva depresiju
  Depresivno stanje se može javiti posle gubitka drage osobe, usled samoće, zbog manjka prijatelja ili ljubavi, teške bolesti, porođaja, teške trudnoće, selidbe, razvoda, drastične promene životnih okolnosti, siromaštva, teških uslova života, nezaposlenosti, beskućništva, pretrpljenog zemljotresa ili požara, nasilja, šikaniranja, sudskog procesa i čekanja presude, zatvora ili čekanja izvršenja presude. Boravak u mračnim prostorijama, smanjeno kretanje, loša ishrana, kao i upotreba nekih lekova, steroida, alkohola ili droga takođe mogu biti uzrok depresije.
 
  Genetska predispozicija
  Depresija može biti posledica genetskog nasleđa i uticaja spoljašnjih okolnosti. Ako postoji jaka genetska predispozicija za depresiju, bolest se može pojaviti i u normalnim životnim okolnostima. Ali, i čovek koji nema genetsku predispoziciju može oboleti od ove bolesti ukoliko je snažno ili dugotrajno bio izložen stresu.
 
  Šta se dešava u organizmu?
  Kada doživimo stres, u našem organizmu počnu da se luče hormoni i otrovne materije koje utiču na sve organe. Kod ljudi s otpornim nervnim sistemom stresni hormoni se luče ređe, manje i kraće. Kod osetljivijih ljudi lučenje je češće, jače i duže zbog čega stradaju srce, želudac, gušterača. Stresni hormoni u mozgu blokiraju delovanje zadovoljstva, ubijaju milione moždanih ćelija, što se odražava na raspoloženje i nastanak depresije.
 
  Oblici depresije
  Neki ljudi imaju hroničan, ali manje ozbiljan oblik depresije, koji se naziva distimija (ili distimični poremećaj), koji uključuje depresivno raspoloženje koje traje najmanje dve godine. Pored depresivnog raspoloženja praćen je sa najmanje još dve manifestacije depresije. Velika ili takozvana unipolarna depresija (ili veliki depresivni poremećaj) podrazumeva da osoba ima pet ili više ovih manifestacija i otežano svakodnevno funkcionisanje skoro svakog dana tokom perioda od dve nedelje ili više. Veliki depresivni poremećaj obično počinje između 15 i 30 godine života.
 
  Depresiju treba lečiti
  Depresija postepeno može da uništi sve oblasti života, uključujući porodične odnose, prijateljstva, sposobnost za rad ili školovanje. Mnogi ljudi još uvek veruju da emocionalne patnje prouzrokovane depresijom nisu ozbiljne i da ih se osoba može osloboditi samo ako se dovoljno potrudi. Zbog ovakvih lažnih uverenja, ljudi koji pate od depresije često ne prepoznaju da imaju ozbiljan i ugrožavajući emocionalni poremećaj.
 
  Neprocenjiva podrška porodice
  Od neprocenjivog značaja je pomoć porodice i prijatelja koji pružaju podršku depresivnoj osobi. Osobe iz najbližeg okruženja mogu da pomognu i ohrabre voljenu osobu da istraje u tretmanu, primeni sve preporučene tehnike za prevazilaženje depresije i uz psihološko savetovanje nauči kako da rešava probleme. Život sa depresivnom osobom može da bude veoma naporan i stresan za članove njihovih porodica i prijatelje jer gledajući kako njihova voljena osoba pati može da im se razvije osećaj bespomoćnosti i krivice. Zato je veoma važno psihološko savetovanje članova porodice i bliskih prijatelja depresivnih osoba jer se kroz njih uče kako da zajednički i efikasno suzbiju ovu bolest.
 
  ŠTA NIJE DEPRESIJA?
  Depresija nije nešto što je „samo u tvojoj glavi". Ona nije izmišljena bolest, nije lenjost ili nekoliko dana kada se osećate tužno ili loše. Ona nije PMS ili stres.
 
  SIMPTOMI
  Letargija, poremećeno spavanje, rano buđenje, nesanica, buđenje s osećajem umora, loša koncentracija, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualne želje, osećaj očaja, beznadežnosti, beskorisnosti, strah od smrti, razne fobije, opsesivno ponašanje, osećaj zabrinutosti, osećaj da želiš zaplakati ali ne možeš, samoubilačke misli, promene u apetitu i težini...
 
  Žene su sklonije depresiji dva puta više od muškaraca. Ali, depresivni muškarci češće izvršavaju samoubistvo.
  Razvedeni, posebno muškarci, češće zapadaju u depresiju od onih koji su u braku.