Broj 34
-->

Sva lica jedne bolesti

REUMA

Ljudi često različite bolove u organizmu nazivaju reumom, a malo se zna da iza tog opšteg naziva mogu da se kriju mnoga oboljenja, pa je neophodno tačno utvrditi kakve su smetnje u pitanju

Veoma čest, ali i bezopasan oblik reumatičnog oboljenja jeste reumatizam mišića. S lekarskog stanovišta, reč je o reumatičnom oboljenju mekih delova tela. To je jedinstveno oboljenje, najčešće se razlikuje od upale i bolova mišića, zatim od upale nerava, pa i od nadražaja tkiva oko zglobova ili upale tetiva. Spomenuti su samo važniji oblici reumatskih mišićnih oboljenja, ali svima njima zajedničko je to da zglobovi nisu zahvaćeni oboljenjem. Naime, svaki čovek dospe u situaciju da oseti nekakav bol i odmah je sklon da to nazove reumatizmom mišića. Ispostavi se, međutim, da uzroci tog bola mogu da budu u lošem držanju tela ili deformaciji kičmenog stuba. Ima i slučajeva kada je reč o površinskim bolovima mišića ili vezivnog tkiva, izazvanog naglim izlaganjem tela uticaju hladnoće. Po pravilu, utopljavanje i masaža brzo donose olakšanje. Ipak, ako se ovaj vid bolova uporno javlja, potrebno ga je ispitati. Pregledom se mora utvrditi da li bolest ne preti da izazove i druge, ozbiljnije, smetnje. Širokoj lepezi „reumatizama" pripadaju i oboljenja kao što su giht, bolest koja nastaje zbog loše razmene materija u organizmu, zatim okoštavanje zglobova, i tzv. artroza i oštećenja kičmenih pršljenova. Naročito je važno spomenuti oblik akutnog reumatizma zglobova, koji lekari nazivaju i reumatskom groznicom. Radi se o oboljenju kome je prethodila neka upala izazvana bakterijama. Prepoznaje se po tome što bolesnik ima groznicu, ili upalu jednog ili više zglobova, što je sve praćeno lupanjem srca. Otkako postoji penicilin, opasnost od reumatske groznice veoma je ublažena.
  Hronični reumatizam zglobova           
  Sasvim druge prirode je hronični reumatizam zglobova, nazvan još i hronični poliartritis. Tu nije uzročnik oboljenja bakterijska upala, nego je u pitanju reakcija odbrambenog mehanizma ljudskog tela na smetnje različitih vrsta. Od njega mogu da obole i deca, ali mu uglavnom podležu ljudi u četvrtoj deceniji života. Prikriven početak ovog oboljenja, loše opšte stanje bolesnika, slabiji ili jači bolovi jednog ili više zglobova i opipljive otekline uzroci su patnji obolelih i dugotrajan problem za lekara. Često se javljaju i teška oštećenja zglobova, a mnoštvo različitih oblika ovog oboljenja ukazuje da su i njegovi uzroci mnogobrojni. Lečenje se izvodi kombinacijom lekova, toplih obloga i kupki i odgovarajućim vežbama. Protiv akutnih, često nepodnošljivo bolnih oteklina, upotrebljavaju se i preparati na bazi hormona nadbubrežne žlezde, tzv. kortikosteroidi. Lečenje toplotom u vidu zračenja ili obloga, gimnastika i kupke, mogu se primeniti tek posle smirivanja akutne faze upale. Terapija nije strogo propisana i utvrđuje se od slučaja do slučaja. Često je potrebna i hirurška pomoć ortopeda da bi se bar delimično zaustavio proces deformacije zglobova.
  Oštećenja hrskavice        
  Akutni ili hronični reumatizam zglobova čini uže područje bolesti zglobova. Tome se mogu dodati i široko rasprostranjene artroze, odnosno oštećenja hrskavice, kao posledice starosti ili povrede. Samim tim i lečenje je drugačije. Primenjuju se odgovarajući metodi za rasterećenje obolelog zgloba, kao što su ortopedske mere, zatim vežbe, masaža i kupke. Protiv jakih bolova koriste se i odgovarajući lekovi, ali se mora voditi računa da ne dođe do neželjenih dejstava.
  Šta oboleli može da učini da pomogne sam sebi? Ne sme dozvoliti da mu zglobovi dugo budu nepokretni, nego ih mora pokretati, naravno, u granicama mogućnosti. Borba protiv ukočenosti ima većih izgleda na uspeh ako se od početka primene sva raspoloživa sredstva. Delotvorni su fizikalna terapija, saune, tople obloge, podvodna masaža i plivanje u toploj vodi. 
 
  BANJE U KOJIMA SE LEČI REUMA
 
  Lukovska banja, na Kopaoniku
  Dobra je za: hronične upale, reumu, degenerativna oboljenja kičme i stanja posle povreda.
  Prirodni lekoviti faktori: po broju izvora termomineralnih voda, temperature 56 i 69 stepeni Celzijusa, i njihovoj izdašnosti (100 l/s) spada u red najbogatijih u zemlji.
 
  Banja Gornja Trepča, 150 kilometara južno od Beograda, 19 km od Čačka
  Dobra je za: reumatske bolesti, neuropsihijatrijske bolesti, bolesti gastrointestinalnog trakta, oboljenja perifernih krvnih sudova.
  Prirodni lekoviti faktori: blago radioaktivne termomineralne vode ove banje imaju aktivna biološka dejstva na organizam.
 
  Jošanička banja, 220 kilometara južno od Beograda
  Dobra je za: reumatska oboljenja, oboljenja mišića, lumbago išijas, ginekološke bolesti, gastritis, ekcem, psorijazu.
  Prirodni lekoviti faktori: Jošanička banja ima pet izvora mineralne vode temperature od 36 do 77 stepeni Celzijusa.
 
  Banja Junaković - Apatin, 200 kilometara severozapadno od Beograda
  Dobra je za: sve vrste reumatizma, traumatološka oboljenja, povrede perifernog nervnog sistema, stanja postoperativne ortopedije i posle operacije kičmenog stuba, ginekološka oboljenja.
  Prirodni lekoviti faktori: banja ima izvore termomineralne vode, čija se temperatura penje i do 60 stepeni Celzijusa.
 
  Mataruška banja, 160 kilometara od Beograda, 8 kilometara od Kraljeva
  Dobra je za: degenerativna reumatska oboljenja, reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj i laboratorijskoj fazi, stanja posle korektivnih operativnih zahvata na lokomotornom aparatu, hronična ginekološka oboljenja i posledični sterilitet, kožna oboljenja.
  Prirodni lekoviti faktori: Mataruška banja ima izvore mineralne vode temperature od 42 do 51 stepen Celzijusa sa dosta sumpora (25 mg/l).
 
  Banja Koviljača, 142 kilometra jugozapadno od Beograda
  Dobra je za: sve oblike reumatizma, bolesti lokomotornog aparata, posttraumatska stanja, ginekološka i neurološka oboljenja.
  Prirodni lekoviti faktori: sumporovita mineralna voda od 15 do 20 stepeni Celzijusa i lekovito blato predstavljaju prirodne lekovite faktore banje Koviljače.
 
  Ovčar banja, 150 kilometara jugozapadno od Beograda, 18 kilometara od Čačka
  Dobra je za: reumatska oboljenja, degenerativni reumatizam, spondiloze, artroze, posledice preloma kostiju, nervna oboljenja.
  Prirodni lekoviti faktori: termalna voda temperature 36-38 stepeni Celzijusa.
 
  Banja Palić
  Dobra je za: reumatizam, išijas, kožna oboljenja, ginekološka oboljenja, nervna oboljenja, bolesti digestivnog trakta.
  Prirodni lekoviti faktori: voda Palićkog jezera je sumporovita, alkalna i murijatična sa temperaturom oko 25 stepeni Celzijusa. Mineralna voda sadrži litijum i rubidijum koji su korisni u lečenju reumatičkih i nervnih oboljenja. Stroncijum kao sastojak mineralnog mulja pomaže kod srastanja kostiju.
 
  Vrnjačka banja
  ZA Lečenje šećerne bolesti, čira želuca i dvanaestopalačnog creva, stanje posle operacije na želucu i crevima, funkcionalna oboljenja organa za varenje, hronična oboljenja pankreasa, bolesti žučne kese i žučnih puteva, oboljenja jetre, oboljenja bubrega i mokraćnih puteva, hronična ginekološka oboljenja i sterilitet, hronična reumatska i koštano-zglobna oboljenja.
  Prirodni lekoviti faktori:Mineralne vode Vrnjačke Banje spadaju u dve kategorije: topla mineralna voda (36,5°C ) spada u red alkalnih ugljeno-kiselih homeotermi; hladne mineralne vode (14°C, 17°C, 25°C) pripadaju grupi alkalnih zemno-alkalnih akrotopega.
 
  Banja Vrujci
  Dobra je za: reumatizam, ginekološka oboljenja, malokrvnost, kamen u bubregu i mokraćnim putevima, kožna oboljenja, brže zarastanje rana, oboljenja očiju.
  Prirodni lekoviti faktori: u banji Vrujci se nalazi šest izvora mineralne vode (od 26 do 27 stepeni Celzijusa) i lekovito blato.