Leon i Lara su uspeli da izazovu najlepša i najnežnija osećanja kod Ivice. Otkako su se rodili, njegov svet se potpuno promenio. Svu svoju pažnju i ljubav sada posvećuje njima, uživa u njihovim nestašlucima i trudi se da isprati svaku njihovu reč, pokret i gest. „Nikada više neće imati godina koliko imaju sada, niti će ikada više ponoviti gestove i dela koja sada rade”, tvrdi ovaj fudbaler koji je odlučio da s nama podeli svoje roditeljsko iskustvo.

Koliko dugo ste se tvoja supruga i ti zabavljali pre nego što si shvatio da je ona žena tvog života?
Vrlo brzo sam shvatio da smo suđeni jedno drugom i da je Ivana žena s kojom želim da provedem ceo život. Od prvog dana imamo sjajnu i zdravu vezu, koju negujemo i danas. Deca su došla kao kruna naše ljubavi. Neki ljudi su skloni verovanju da deca učvršćuju odnos, ne delim to mišljenje. Ako se dvoje ljudi vole, voleće se i bez dece. Međutim, kada se rode, deca postaju centar vašeg sveta, upotpunjuju vas, izazovu najnežnija osećanja...

Šta ti je prvo prošlo kroz glavu kada si saznao da ćeš postati otac? Na koji način ti je Ivana saopštila vest?
Bio sam na pripremama u Italiji kada je Ivana saznala da je u drugom stanju. Pretpostavljala je da je ostala trudna, samo je čekala potvrdu lekara. S obzirom na to da sam bio u karantinu, odlučila je da mi pošalje paket u kojem su se nalazile male, plave patičice. U trenutku kada sam ugledao te patičice najviše na svetu sam želeo da budem pored nje i da zajedno podelimo taj momenat. Nikada neću zaboraviti taj osećaj!

Je li bilo straha od nepoznatog kada si video plave patičice?
Više je bilo uzbuđenja. Imamo fantastičan odnos, i kada postoje nesuglasice, uvek sednemo da razgovaramo i ne idemo na spavanje dok problem ne rešimo. O roditeljstvu nismo ni razmišljali dok nismo osetili da smo spremni za to. Želeli smo decu i bilo je uzbuđenja i pozitivne euforije, straha nije bilo.

Jesi li prisustvovao porođaju?
Imao sam sreću da prisustvujem i Leonovom i Larinom rođenju. Neviđena euforija, uživao sam u svakom trenutku! To bih čak mogao i da definišem kao najlepši trenutak u životu. Jako mi je žao što se mnogo muškaraca plaši da prisustvuje rođenju svog deteta, greše. To neponovljivo osećanje je magično, nikada više u životu nisam osetio ništa slično. Ne postoje reči koje to mogu da objasne, potrebno je doživeti.

Leon se rodio u Italiji, je li ti bilo žao što se to nije desilo u Beogradu? Da li je bilo tradicionalnog cepanja košulje?
Nije mi bilo žao, naprotiv, mislim da je sjajno što su se rodili, Leon u Đenovi, a Lara u Solunu. I sam sam se nekako ceo život pripremao psihički za odlazak iz države, tako da ni taj segment života, rođenje dece, nisam shvatio drugačije. Uz nas su oba puta bili članovi naših porodica koji su nam pružili nesebičnu podršku. Ako budemo imali još jedno dete, voleo bih da se ono rodi u Beogradu pa da doživim i to čuveno cepanje košulje. Međutim, sama proslava rođenja nije ništa u odnosu na intimni osećaj koji kao roditelj doživiš.

Koliko ti je bilo teško da se navikneš na novo biće u kući i da uskladiš poslovne obaveze s porodičnim?
Imam jaku ženu koja je sve iznela na svojim plećima. Iako su nam i njeni i moji roditelji pomagali koliko su mogli, ona je ipak ponela najveći deo obaveza koje malo dete iziskuje. Oboje smatramo da su deca blagoslov od Boga, naša velika želja, i kada od prvog dana situaciju shvatite na taj način, ništa vam ne može biti teško. Sada se trudimo da vrednosti koje smo naučili prenesemo na svoju decu i da od njih napravimo dobre ljude.

Je li Lara tatina mezimica?
Oboma podjednako poklanjam ljubav i pažnju, iako važi da su kćerke tatine mezimice. Nikada ne bih dozvolio da se jedno od njih oseti zapostavljenim. Nema lepšeg osećaja nego kada se uvuku u naš krevet i maze. Svaki trenutak proveden sa njima je dragocen i zato se trudim da ispratim svaku njihovu reč, pokret i gest. Nikada više neće imati godina koliko imaju sada, niti će ikada više ponoviti gestove i dela koja sada rade.

Koje jezike su najpre naučili da pričaju?
Leon se rodio u Italiji, iz koje smo otišli kada je on imao svega godinu dana. Posle toga smo se preselili u Grčku, gde se rodila Lara, a potom u Nemačku, pa u Izrael. Gde god smo živeli, ljudi su im se obraćali na različitim jezicima i mislim da je to za njih bilo prilično teško. Tečno nisu naučili da govore nijedan od tih jezika, ali su zato stvorili sjajnu podlogu za budućnost. Imaju talenta, a to se posebno vidi na Leonu, koji je stariji, on me često iznenadi kada se iz obdaništa vrati sa nekom novom rečju na engleskom jeziku. Lara je brbljivica i obožava da priča. Već sada priča isto kao i Leon iako je mlađa od njega.

Pokazuju li interesovanje za sport?
I u našoj porodici se pokazalo da krv nije voda. Leona trenutno najviše interesuje fudbal, pretpostavljam da je razlog tome što uživa da gleda mene na terenu. Inače, nemam bolesnu ambiciju i nisam od onih roditelja koji svoje neostvarene želje prenose na decu. Ni mene moji roditelji nisu forsirali, tako da neću ni ja svoju decu. Čime god u životu odluče da se bave, Ivana i ja ćemo im pružiti podršku i biti tu za njih.

Slažete li se Ivana i ti u vaspitanju Leona i Lare, ko je stroži?
Moram da priznam da je u našoj kući Ivana autoritet deci i oni su više vezani za nju, valjda zato što ona više vremena provodi sa njima. Ni jedno ni drugo nismo pristalice udaranja deteta, tvrdim da se razgovorom s njima sve može postići, da će tako izrasti u sjajne ljude. I njih učimo da nikada ne dižu ruku na drugo dete, naročito ne ono slabije od njih.

Od čega kao otac najviše strepiš?
Danas ima mnogo više zamki za decu nego pre 20-30 godina kada sam ja odrastao. Nemoguće je uključiti televizor i ne čuti sudbine narkomana, eksponiranje homoseksualaca... Imam utisak da je moja generacija bila zaštićena, manje se na tu temu pričalo i znalo. Trudiću se da kroz razgovor decu upoznam sa dobrim i lošim stvarima koje ih okružuju. Važno je decu skloniti sa ulice, upisati ih na neki sport i usmeriti ih ka pravim i zdravim stavovima u životu. Takođe, verujem da osim uticaja društva, sve potiče iz kuće, a s obzirom na to da rastu u porodici u kojoj su voljeni, neće u budućnosti posegnuti za negativnim iskušenjima.

Imate li u planu još dece?
Želimo bar još jedno, ako Bog da, ali mislim da se ona ne planiraju, već treba da se dese.