Žene varaju pametnije

Muškarci koji varaju svoje partnerke dva puta češće bivaju otkriveni, nego žene koje su sklone preljubama, pokazala je najnovija studija. Naime, jedan od deset muškaraca preljubnika biva otkriven, dok samo jedna od dvadeset žena bude uhvaćena u prevari.

Takođe, 40 odsto učesnica istraživanja je reklo da su im najčešći alibi prijateljice, dok se samo šest odsto muškaraca poverava prijateljima u vezi sa ljubavnicama. Polovina prevarenih muškaraca i 21 odsto žena, otkrili su putem SMS poruka da su njihovi partneri neverni. Preljubnike najčešće otkriva nemar u prikrivanju dokaza.

Oni ostavljaju svoje mobilne telefone na mestima dostupnim partnerima da ih pregledaju, ne brišu poruke, ni podatke u vezi sa pozivima. Za razliku od njih, muškarci, koji inače češće varaju nego žene, ne vode toliko računa i lako bivaju uhvaćeni. Žene su, s druge strane, mnogo pedantnije, imaju posebne i-mejl adrese i telefonske kartice.

Kraj pandemije novog gripa

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošle nedelje je zvanično proglasila kraj pandemije novog gripa, a globalni ishod se pokazao znatno blažim nego što se strahovalo pre samo nešto više od godinu dana.

Odluka o proglašenju kraja pandemije je doneta na osnovu preporuke najvećih stručnjaka za grip van SZO, a u zvaničnom saopštenju je rečeno da svet sad ulazi „u postpandemijski period”, ali će virus svinjskog gripa nastaviti da kruži narednih godina kao deo sezonskog gripa, namećući potrebu da zdravstvene vlasti zemalja sveta budu na oprezu.

Dosad je u svetu potvrđeno oko 18.450 smrtnih slučajeva od svinjskog gripa, uključujući mnoge trudnice i mlade. SZO, međutim, upozorava da će biti potrebno da prođe bar godina od okončanja pandemije da bi se tačno procenio broj umrlih, koji je verovatno znatno veći.

Skorašnja istraživanja ukazuju da je u nekim delovima sveta između 20 i 40 odsto ljudi bilo zaraženo virusom H1N1, dok su mnogi drugi vakcinisani, što doprinosi povećanju opšteg imuniteta protiv svinjskog gripa.

Sedam sati spavanja za zdravo srce

Da bi se izbegle kardiovaskularne bolesti, neophodno je spavati tačno sedam sati tokom noći, saopštili su američki naučnici i naveli da opasnost od srčanih oboljenja raste ako se spava više ili manje od naznačenog vremena.

Osobe koje spavaju manje od pet sati, uključujući i popodnevnu dremku, izložene su dvostruko većem riziku od angine pektoris ili neke koronarne bolesti, uključujući i infarkt. Ono što je iznenađujuće jeste da duže spavanje, više od devet sati, takođe utiče na povećani rizik dobijanja srčanih bolesti, navodi se u studiji.

Naučnici su rekli da u rizičnu grupu spadaju oni ispod 60 godina - ako spavaju manje od pet sati, njihov rizik da dobiju kardiovaskularnu bolest tri puta je veći nego onih koji spavaju sedam sati, navodi se u studiji koja je obuhvatila više od 30.000 osoba.

Usamljenost opasnija od pušenja

Ljudi koji imaju puno prijatelja žive u proseku sedam i po godina duže nego usamljenici. Da bi se dugo i u zdravlju živelo, potrebno je imati i dobre prijatelje, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika.

Oni su utvrdili da su ljudima koji imaju dobru mrežu prijatelja čak 50 odsto veće šanse da duže žive, na šta godište ima mali uticaj. Naučnici su istakli i da je tokom istraživanja utvrđeno da su osobe koje su imale stimulativno okruženje živele u proseku sedam i po godina duže od ostalih.

Oni su na kraju konstatovali da mali broj prijatelja predstavlja istu opasnost od skraćenja životnog veka kao i pušenje, alkoholizam ili gojaznost.

Kalcijum povećava rizik od infarkta

Kalcijum mnogi uzimaju kao dijetetski dodatak u želji da izbegnu osteoporozu, ali ovaj suplement može da poveća rizik od srčanog udara za čak 30 odsto, upozorili su stručnjaci.

Oni predlažu osobama koje uzimaju dopunski kalcijum da se posavetuju sa svojim lekarom, da jedu više hrane bogate ovim mineralom i da pokušaju drugim sredstvima da spreče osteoporozu - da budu fizički aktivni, da ne puše i da održavaju normalnu telesnu težinu.

Ljudi na kalcijum kao dodatak ishrani gledaju kao na nešto prirodno, ali on uopšte nije prirodan - navodi se u saopštenju stručnjaka sa Ouklendskog univerziteta.

Šteta od uzimanja dopunskog kalcijuma je, dakle, veća nego korist, a moguće objašnjenje je da on izaziva brzo povećanje nivoa tog minerala u krvi tokom narednih četiri do šest sati, što oštećuje krvne sudove.

S druge strane, kalcijum iz hrane mnogo sporije se apsorbuje i gotovo da ne izaziva povećanje koncentracije tog minerala u krvi.