Multiinstrumentalistu Slobodana Trkulju holandski specijalizovani muzički časopis nazvao je najlepšim muškim glasom Balkana, a domaći mediji svrstali su ga u umetnike specifičnog senzibiliteta, čija muzika ne samo da dopire do onih kojima je namenjena već odiše duhovnošću.

Svoj stil sam Trkulja karakteriše kao modernu muzičku tradiciju Balkana i otkriva koliko je zadovoljstvo „raditi posao koji voliš”.

Kako vam polazi za rukom da svaki svoj nastup iznesete sa tolikom količinom energije?

Muzika koju nosim u sebi je naprosto takva. To je sila koja me pokreće i na koncertima se ispoljava u svoj snazi. Ne mogu ja tu ništa mnogo da promenim.

Kad krene muzika, cela sala se ispuni energijom, sve fercera, protrese čoveka celog. Taj osećaj treba doživeti.

Da li uvek na koncertima edukujete svoju publiku, odnosno od njih tražite da sami pevaju određene melodije?

Ne bih to zvao edukacijom, pre istraživačkim radom. Svaki čovek u sebi nosi muziku, a na svakom koncertu se potrudim da probudim muziku u ljudima – na svoju i njihovu radost. Izraz lica im se skroz promeni kada pevaju, počnu da sijaju, bilo da pevaju glasno, bilo stidljivo i tiho.

Svi učestvuju u stvaranju muzike i ona nam donosi veliku radost. Tanja Peternek je na jednom od koncerata pomislila da sam angažovao hor i razmestio ga po celoj sali.

Bože, kako sam se smejao. Došli ljudi i kupili karte, muzika ih ponela i počeli da pevaju. Svaki čovek nosi u sebi muziku, samo je treba pokrenuti.

Ne mogu još uvek da otkrijem sve detalje, ali album će se pojaviti na evropskom tržištu i, naravno, u Srbiji. Mnogo smo radili na njemu i, što se produkcije tiče, album zaista zvuči savršeno.

Producenti koji su radili na njemu su svi dobitnici Gremija i velika imena u svetu muzike. Mastering je rađen u studiju u Americi koji drže Bob Ludvig i Adam Ajan, koji su među najboljim mastering inženjerima sveta. Album je zaista van vremena.

Da li vam imponuje kada vas svetski mediji nazivaju najlepšim glasom Balkana?

Razmišljam kako se uopšte meri, pogotovu u umetnosti, da je nečije delo ili glas najlepši. Sve je to ipak vrlo subjektivno. Kritičari u Holandiji su me prvi tako nazvali, posle su im se svi ostali mediji pridružili.

Nikad ne bih za sebe rekao da imam najlepši glas, ali mogu da kažem da mnogo uživam dok ga koristim. Znam da publika voli kada na koncertima pevam i da ih, kao i mene, ponese emocija pesama koju izvodim. Mislim da je to najvažnije.

Svirate čak 15 instrumenata, koji najviše volite da svirate?

Sve najviše volim da sviram, nema razlike. Samo da ih sviram! Svaki od instrumenata ima posebnu boju i posebnu emociju koju volim da koristim kada stvaram emotivne pejzaže. Kao neki slikar zvuka koji voli da ima mnogo boja u paleti.

Ljudi koji se razumeju u muziku tvrde da se u vašem glasu prepoznaje tračak crkvenog pojanja. Da li je to zato što gotovo svake nedelje pevate na liturgiji u manastiru Kovilj, koji je poznat po vrhunskom vizantijskom pojanju?

Liturgija je deo svakog od nas i svaki čovek je u sebi nosi. Verujem da je to što ljudi prepoznaju u mom glasu u stvari radost i punoća liturgijskog života.

Jer, svaki čovek je crkva, dom Duha svetoga i svakog čoveka ista sila pokreće. Ona je pokretač svih stvari i muzikom i pevanjem je najlakše ispoljavam.

Mnogi smatraju da je vrhunac umetnosti kada čovek kroz ono što radi zapravo slavi Boga i tako tom slavom zahvaljuje Bogu za taj dar koji je dobio. Kakvo mesto u vašem životu i umetnosti koju stvarate zauzima vera?

Ne samo vrhunac umetnosti, rekao bih i ispunjenje života svakog čoveka jeste da se trudom zahvaljuje Gospodu na daru života koji je dobio. Bog je stvorio i sunce da sija, i pticu da peva, i ljudima dao darove i prostor da se kroz dar prikaže sva lepota njegova.

Bog je taj koji pokreće sve, a kroz čoveka se njegova dela projavljuju. Kao što se nauka ne može odvojiti od razuma, tako se ni umetnost ne može odvojiti od vere.

Krajem '90-ih otišli ste u Holandiju na studije saksofona. U jednom danu primili ste značajnu nagradu, a već sutra niste imali da platite rentu za stan. Recite nam nešto o tome?

To vam je tipičan život studenta umetnika. Otišao sam u Holandiju sa 400 maraka u džepu, spreman da se borim za umetnost i muziku koju sam nosio u sebi. Bilo je dana kada sam osvajao nagrade, nedelja kada sam živeo samo na kori hleba i vodi, ali taj borbeni duh za stvaranjem muzike me i dalje drži.

Kad umetnost diktira život, komfor nije prvi na listi. Samo je pitanje koliko ste spremni da se odreknete sebe zarad viših ciljeva. Siguran sam da ne bih postigao ovakve rezultate da mi je život bio komfornniji.

Kako živite od muzike koju stvarate?

Sretno i ispunjeno! Živim život kakav sam oduvek želeo.

Na vašem zvaničnom forumu najviše pozitivnih komentara ostavljaju devojke, koje su ujedno i vaša najglasnija publika. Da li vam to imponuje?

I devojke, i momci, i tinejdžeri, i ljudi u zrelim godinama, pankeri i rokeri, i gospođe sa šeširima, sve je to publika koja dolazi na moje koncerte i sa kojom i za koje stvaram muziku. Moja muzika je za sve od sedam do 77 godina - kao Politikin zabavnik.

Najviše mi znači to što muzika koju stvaram okuplja ljude svih generacija, koje inače nećete videti zajedno na koncertu.

Odajte nam tajnu svoje frizure?

Nema nikakve tajne. Tako se češljam.

Kako zamišljate sebe za 20 godina, a kako Srbiju?

Srbiju kao organizovanu i kulturnu zemlju, sebe kao umetnika sa mnogo albuma i koncerata. I za jedno i za drugo treba mnogo rada.

Prošlog leta družili ste se sa Šade, kako ste je doživeli i šta mislite o njenoj muzici?

Šade je vrlo jednostavna i skromna osoba. Senzibilna i nežna kao muzika koju stvara. Družili smo se za vreme snimanja albuma u Britaniji i bio sam srećan što osoba sa svetskom karijerom komunicira i živi na jedan tako jednostavan način.

Još jedna potvrda da čovek može da se bavi umetnošću, a da ostane jednostavan. Novi album joj zvuči odlično i posle deset godina pauze. Po tome se vidi koliko je iskrena u muzici koju stvara i koliko je muzika u stvari odraz njene ličnosti. To je odlika velikih umetnika.

Kafenisanje

S kim pijete prvu jutarnju kafu?
Ne pijem kafu. Zanimljivo je da mi nikada nije ni prijao miris tek skuvane kafe.

Dok vaši prijatelji pijuckaju kafu, šta vi volite da popijete u društvu?
Za to vreme uživam u aromi nekog čaja, biljnog ili voćnog.

Da li od ispijanja čaja pravite neki svoj lični ritual?
Volim da popijem šolju čaja kada pravim pauzu na probama, ili kad se odmaram kod kuće. Tada mi najviše prija i opušta me.