Dok su još mala, deca sve informacije iz okoline upijaju poput sunđera, pogotovo kada je u pitanju jezik ili akcenat.

Čak i bebe imaju sposobnost da nauče svaki jezik. Psiholingvisti objašnjavaju da već u periodu gukanja dete veliki broj glasova proizvodi sasvim spontano.

Neverovatan je podatak da u slatkom čavrljanju odojčeta postoje sve vrste arapskog „h” i francuskog „r”. Specijalisti ističu da zadovoljno dete izgovara vokale, a bolesni mališan unjka.

Dok odrasta i sluša okolinu, beba prestaje da govori svojim jezikom, više ne komunicira samo sa sobom i polako usvaja i govori kao i oni iz njegovog okruženja.

Često možemo da čujemo kako pojedini roditelji kažu svojim mališanima da sve ponavljaju kao papagaji, a u suštini njihovo učenje se zasniva na imitaciji različitih uzora.

Beba će najlakše naučiti jezik onih osoba koje voli. Prve naučene reči deca primenjuju veoma široko, tvrde defektolozi.

Trogodišnjaci na osnovu svojih doživljaja umeju da objasne značenje pojedinih reči. Ako mališana od tri godine upitate šta znači reč „mama”, on će vam odgovoriti: „Mama, voli, kuva, radi, pegla”. Kako odrasta, kod deteta se i značenje reči drastično sužava, da bi do kraja osnovne škole definisalo pojmove i misaone rečenice.

Dva jezika u isto vreme

Stručnjaci savetuju da ukoliko je dete rođeno u dvojezičnoj porodici, majka bi trebalo da govori svojim jezikom, a otac svojim. Slušajući oba svoja uzora (roditelje), mališani do tri godine nisu ni svesni da istovremeno uče dva jezika. S tri godine dete je sposobno da sklapa čitave rečenice.

S obzirom na to da je red reči u rečenici u različitim jezicima drugačiji, jedan od dva jezika s vremenom postaje dominantniji. Obično je to onaj jezik koji dete koristi dok se igra sa vršnjacima.

Učenje od pete godine

Sa pet godina mališani su usvojili osnovne glasove, rečenicu, početnu gramatiku. Upravo to znanje predstavlja uslov za učenje stranih jezika.

Psiholozi upozoravaju da je opasno početi sa učenjem stranog jezika na mlađem uzrastu, pre nego što je dete usvojilo osnove maternjeg jezika. Može se desiti da se kod mališana stvori pometnja i zbrka.

Kontinuitet je najvažniji

Strani jezik se, kao i maternji, uči u kontinuitetu, bez prekida, jer se u suprotnom zaboravlja. Govor je živa aktivnost, a reč se puni značenjem kroz pokret.

Znanje novog jezika mališan će usvojiti imitacijama kroz igru, ali i kroz melodiju. Intonacija, melodija i izgovor su neophodni, ali se ne sme zanemariti značenje reči i upotrebna vrednost jezika za dete.