Polanski je rođen kao Rajmund Roman Libling u Parizu 18. avgusta 1933. godine, kao sin Bule i Rišarda Liblinga. Otac mu je bio poljski Jevrejin, slikar i proizvođač plastike, a majka polujevrejka poreklom iz Rusije. Porodica Polanski se našla na udaru nacizma pa je bila prisiljena da ode u Krakovski geto, zajedno sa hiljadama drugih poljskih Jevreja. Majka Romana Polanskog stradala je u logoru Aušvic, a njegov otac je jedva preživeo Mauthauzen. Iako mu je otac preživeo rat, Roman faktički od sedme godine odrasta kao siroče, prepušten sam sebi. Uspeo je da pobegne iz Krakovskog geta, a rat je preživeo tako što mu je pomogao jedan poljski farmer. Kasnije se školovao u filmskoj školi u Lođu, u kojoj je i diplomirao 1959. godine. Polanski govori šest jezika: poljski, ruski, engleski, francuski, španski i italijanski i ima francusko državljanstvo.
 
Mensonova ubistva

Početkom avgusta 1969. Romanova supruga Šeron, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, i još četvoro njenih prijatelja brutalno su ubili članovi „Porodice” Čarlsa Mensona u iznajmljenoj kući Romana Polanskog u Holivudu. Raniji stanar, Teri Melčer, inače muzički producent, razbesneo je Mensona kada je odbio da objavi njegov album. Melčer i njegova devojka Kendis Bergen živeli su na pomenutoj adresi, ali su se preselili u februaru 1969, kada su se u kuću uselili reditelj Roman Polanski i njegova trudna žena. Besni Menson je naredio svojoj grupi da ode na imanje i pobije sve koji se tamo zateknu, što su ovi i uradili. Nakon što su Parent, Sebring, Frajkovski i Folger ubijeni, Šeron Tejt je molila za život njenog nerođenog sina. Suzan Etkins, članica „Mensonove porodice", odgovorila je da nema milosti za nju i ubila ju je nožem. Nakon toga je peškirom natopila malo Tejtine krvi i na ulaznim vratima napisala SVINJA.

Polanski je u vreme ubistva bio u Engleskoj, ali se odmah vratio u Los Anđeles kada je čuo šta se desilo. Kako nije bilo osumnjičenih, policija je proveravala prošlost Polanskog i Tejtove da bi otkrila motiv ubistva. Nakon nekoliko meseci, Menson i njegova „porodica” su uhapšeni. Polanski se vratio u Evropu. Rekao je kako je dao sve svoje stvari koje su ga podsećale na Šeron, i da najviše žali što nije bio kod kuće sa njom u noći njenog ubistva.
 
Optužbe za silovanje

Godine 1976. Polanski je zapazio petnaestogodišnju Nastasju Kinski i upustio se u avanturu. Nikad mu nije bilo teško da spoji privatno i poslovno pa je uskoro fotografisao svoju mladu ljubavnicu za Vog. U časopisu su bili oduševljeni pa su od Polanskog naručili nove fotografije, na temu „Devojčice sveta", na kojima je trebalo predstaviti neku trinaestogodišnjakinju. Polanski je u kući Džeka Nikolsona fotografisao tada trinaestogodišnju Samantu, uz dopuštenje njene majke. Vrlo brzo su poznati reditelj i Samanta počeli da konzumiraju alkohol i tada popularnu drogu „kvaluds", da bi na kraju sve začinili seksom. Sledeći dan Polanski je bio uhapšen zbog silovanja i još pet optužbi, među kojima su bile i sodomija i davanje droge maloletnoj osobi. Reditelj se nagodio sa sudijom ali sudija željan slave imao je druge planove. Poslao je reditelja na psihijatrijsko posmatranje. Posle toga Polanski je otputovao u Evropu, ali kada su do sudije stigle fotografije na kojima se provodi na Oktoberfestu okružen ženama, odmah mu je naredio da se vrati u u SAD. Polanski je shvatio da od uslovne kazne nema ništa pa je 1. februara 1978. sa nekoliko torbi otputovao u London da bi se na kraju skrasio u Parizu, jer francuski zakon zabranjuje izručenje svojih građana drugim državama. Od tada je Roman boravio samo u zemljama u kojima je bio siguran od američkog sudstva, najčešće u Francuskoj i Poljskoj.  

(Ne)Srećan kraj

Krajem septembra 2009. Polanski je došao u Švajcarsku kako bi prisustvovao filmskom festivalu u Cirihu. Tamošnje vlasti su ga uhapsile i držale u zatvoru do decembra kada mu je uz kauciju od četiri i po miliona evra dozvoljeno da bude u kućnom pritvoru, u svojoj vili u Gštatu. Romanovo hapšenje su osudile brojne javne ličnosti, a na njegovu stranu je stala i sama žrtva Samanta Grejmer, smatrajući da na ceo slučaj treba da se stavi tačka. „Iskreno, ono što mi je učinio bilo je pogrešno. Ali, htela bih da se vrati u Ameriku da se završi ova muka za oboje”, rekla je Samanta. Odluka Švajcaraca da Polanskog ne izruče dočekana je s radošću u njegovoj porodici. Međutim, iako je sada opet na slobodi, Polanski i dalje neće moći da putuje gde poželi jer je Interpol upozorio da poternica za Polanskim i dalje važi.