Osim u harmoničnom braku, Ognjan uživa i u poslovnom odnosu sa suprugom Biljanom kojoj je bio najveća podrška u trudnoći što je i pokazao kada se zajedno sa njom ugojio. Ovaj multitalentovani umetnik voli da misli da je uvek brižan i nežan muž jer smatra da njegova supruga zaslužuje ljubav i pažnju i u prvom i u drugom stanju, otkriva da nije strog otac, kao i da je ponosan na to koliko se Lav i Sofija vole, ali priznaje da, kao roditelj, ima mnogo strahova, jer su iskušenja i opasnosti na svakom koraku.

  Kako ste se osećali kada ste saznali da ćete postati otac, jeste li bili potpuno spremni za novu ulogu ili ste bili pomalo i uplašeni?
Ni sada se ne osećam potpuno spreman, velika je stvar biti odgovoran za malo biće koje zavisi od vas. Pošto sam pre rođenja Lava, kroz život sa Sofijom, shvatio koliko oplemenjuje roditeljstvo, svakodnevno se trudim da budem dostojan naše dece. Oni uče i formiraju se na osnovu onog što vide, a ne na osnovu onog što im govorimo.

  Jeste li bili nežni i brižni prema Biljani dok je bila u drugom stanju, da li ste joj ispunjavali sve želje?
Volim da mislim da sam takav i danas, ona zaslužuje ljubav i pažnju i u prvom i u drugom stanju.

Trudnice su obično osetljive, razdražljive, plačljive, hirovite... Da li je tako bilo i sa vašom suprugom, kako je podnosila trudnoću, je l' bila razmažena trudnica?
Nije bila ništa više razmažena nego što je oduvek, a razdražljivost, hirovitost i plačljivost nisu njene osobine. Radila je do pred porođaj, na koji smo otišli pravo sa puta, nije htela ni da ga odloži. Ono što je obeležilo tih devet meseci je to da smo non - stop jeli. Ona se ugojila 28, a ja 16 kilograma dok smo bili trudni.

  Jeste li razmišljali o tome da prisustvujete rađanju deteta?
Biljana se porodila carskim rezom, pa nisam prisustvovao operaciji da ne bih smetao lekarima u sali. Čekao sam ispred, činilo mi se danima, u tim momentima sam samo strepeo da li će sve biti u redu. Nemam odnos prema prisustvovanju „prirodnom" porođaju. Ukoliko ne moram da budem babica ginekolog, to shvatam kao podršku i „čuvanje straha". Uvek sam za to da se muka podeli.

  U kakvom sećanju vam je dan kada ste dobili sina?
Imao sam dovoljno godina da budem svestan i rizika i odgovornosti, želeo sam samo da se sve što pre završi i da oboje budu dobro. Kada sam video Lava, pa malo zatim i Biljanu, strah i strepnju zamenila je zbunjenost i čudna potreba da se smejem i plačem u isto vreme. Nisam pravio terevenku sa prijateljima, naredne dane Sofija i ja smo proveli sa njima dvoma, a ja sam i spavao u bolnici.

  Sinu ste dali pomalo neobično ime - Lav. Mnogi veruju da imena određuju ličnost deteta, da li ste se time rukovodili kada ste birali ime?
Imali smo nekoliko imena u opticaju. Sofiju je u to vreme nervirao neki dečak u predškolskom, koji je bio najsnažniji, pa je ona i odlučila da se zove Lav, da bi bio jači od njega. Sada smo prezadovoljni izborom, dobro mu stoji ime, uklapa mu se u karakter.

  Kako ste se snašli u ulozi tate, jeste li se brzo navikli na činjenicu da ste otac?
Ljudi iz mog okruženja kažu da se dobro snalazim, ništa mi nije teško i sve što radim za Sofiju i Lava, radim sa velikim zadovoljstvom. Da sam otac, shvatim u momentima kada zinem da izgovorim neku od onih kliše rečenica sa kojima smo odrastali, ali se ugrizem za jezik i oćutim. Znate li onu pesmicu - „Da li je otac tata ili sudija za prekršaje"? Voleo bih da uvek ostanem tata, tj. samo Ogi, kako me oboje zovu.

  Da li su se promenili vaši pogledi na svet od kako ste postali tata? Koliko vas je porodični život promenio?
Porodični život me je promenio i pre Lavovog rođenja. On je bio šlag na torti, u smislu shvatanja koliko je život dragocen, da ne treba trošiti energiju na trivijalnosti.

  Koliko ste imali razumevanja za prve dane sa novim, plačljivim članom porodice? Jeste li se zajedno sa suprugom budili noću i podelili sve obaveze oko bebe?
Biljana je iz bolnice izašla dva dana posle porođaja, jer je Sofija desetak dana pre toga krenula u školu, pa joj je trebala naša pažnja. Od prvog dana u kući, pa do danas, zadužen sam za treću smenu i noćna buđenja, a svu ostalu rutinu ravnopravno raspoređujemo.

  Biljana ima ćerkicu Sofiju iz prvog braka koju ste prihvatili kao svoje dete. Kako je ona reagovala kada je dobila brata, da li je bilo malo dečije ljubomore?
Sofija je starija sedam godina, to je prevelika razlika da bi bilo ljubomore. Lav joj je kao beba bio omiljena igračka, a sada su jako vezani. Upoznala ga je i sa društvom iz škole, on im je omiljena maskota. Ponosni smo na to koliko se vole.

  Pre nekoliko meseci Lav je imao operaciju nepca koje je povredio svirajući frulu. Čini se da je sin muzički talenat nasledio od oca i deke?
Veoma je talentovan za muziku, ali ne mogu da prognoziram čime će se baviti. Voleo bih da to što mu bude profesija radi dobro i s ljubavlju. Ukoliko se odluči za muziku, biće meni lakše, više ću moći da mu pomognem nego ukoliko odluči da bude na primer fizičar.

  Jeste li strog otac?
Nismo strogi, ni Biljana ni ja. Možda smo nekada dosadni kada, što bi Sofija rekla „držimo predavanja", ali oboje verujemo da su lepa reč i primer najefikasnija vaspitna oruđa.

  Uputite savet budućim roditeljima.
Ne volim da dajem savete, ima pametnijih i stručnijih ljudi za te teme. Mislim da ljudi treba da formiraju porodicu samo ukoliko se vole toliko da sve teške, lepe i naporne trenutke proživljavaju zajedno, brinući o onom drugom, sa željom da ga usreće. Ali, na to šta će ostali, mladi i stari roditelji da rade, ne mogu da utičem.

 
Foto: Nebojša Babić
Milica Prelević