Ivana Mihić, koja se ostvarila i kao producent, pisac, muzičar, ali i kao balerina, nadahnuta životom koji je okružuje osećanja prenosi i na slikarsko platno. To što je angažovana na svim poljima ne predstavlja za nju opterećenje - posle romana Moj jedini život i Led priprema i novo delo inspirisano upravo životnim stvarima - traganjem za ljubavlju, nadom, razumevanjem...

Vaš otac je čuveni scenarista, a majka poznata glumica, koliko je to uticalo na vaše životno opredeljenje?
Rodila sam se i odrastala u književno-glumačkoj porodici. Ljudi s kojima sam se najčešće sretala pripadali su tim profesijama, a i sama sam nosila sklonost, a sad smem da kažem i talenat, za ta zanimanja.

Kako izgleda odrastanje u pozorištu, na filmu, s obzirom na to da ste od ranog detinjstva glumili?
Kada mi je bilo devet godina i kada sam zaigrala u filmu Srećna porodica, za mene to jeste bila samo igra, ali sam istovremeno bila svesna da je to ozbiljna igra. Kasnije, u filmu Varljivo leto '68, kada mi je bilo trinaest godina, tu igru sam već prihvatila kao zadatak. To je već bio glumački posao posle koga su se ređale uloge u kojima sam imala prilike da sarađujem s velikim rediteljima i piscima i, što je za mene uvek bilo važno, s velikim glumcima.

Šta je probudilo pisca u vama?
U meni oduvek postoji potreba da se iskažem kroz pisanje. Još kao dete sam pisala pesme koje su objavljivane u školskom listu. Moja serija za decu ušla je u najuži izbor na konkursu RTS-a. Napisala sam i sedam pesama za bajku Moj drug Ispodkrevetni Mrak te, na kraju, opet prirodno i spontano, napisala sam romane Moj jedini život i Led. Srećna sam što me je čitalačka publika tako lepo prihvatila. Takođe, već godinu i po dana pišem i mesečne kolumne za Politiku.

Šta vas trenutno inspiriše?
Uvek je to život oko mene: sve što se sad događa i dodiruje ljudske duše. Trenutno pišem roman koji, kao i prethodna dva, govori o ljudskoj usamljenosti, gubljenju nade i traganju za razumevanjem i ljubavlju.

Da li mislite da je za pisanje potrebno bogato životno iskustvo?
Potrebno je, osim dara, da imate oči kojima zapažate život oko sebe, uši da ga osluškujete, maštu da ga kombinujete i srce da ga osećate. To sve je potrebno i glumcu i svakom umetniku.

Pored glume i pisanja, postoji li još nešto u čemu želite da se oprobate?
Već sam se oprobala i u produkciji i po mnogim domaćim i stranim priznanjima, rekla bih da sam imala uspeha u toj profesiji. Uradila sam četiri igrana filma, jednu seriju i niz manjih formi. U životu sam se do sada bavila i pevanjem, baletom, sviranjem. Moram da vam priznam i molim da ne mislite da sam suviše razbarušena: mnogo volim da slikam.

Često znate da kažete da vas ljubav pokreće, da li ste sada zaljubljeni?
Mislim da je ovo što osećam i to što mi se događa: ljubav, a to je sigurno viši stepen.

Kako punite baterije?
Svime što postoji, što vidim, čujem, osetim...

Koliko vam je lepota pomogla, a koliko odmogla u karijeri?
Lepota ne može da smeta. Nju svi žele, ali zavist i zloba je žele samo za sebe i ne podnose ako je negde na drugom mestu. Ja idem svojim putem.

Da li ste se potpuno ostvarili?
U profesionalnom smislu, prilično i zadovoljna sam.

Dragana Rodić

Kafenisanje za stolom

S kim najradije pijete prvu jutarnju kafu?
Prvu kafu pijem sa onim koga volim, ali često je to onaj s kim radim.
 
Imate li omiljenu šoljicu iz koje pijete?
Kafa je najukusnija iz veoma tanke i fine, male porculanske šoljice. Pijenje kafe je ritualni čin koji opušta i smiruje i koji označava pauzu u danu. To je i čin sabiranja onog što ste uradili i planiranja onog što dolazi. To je dah ukusa, mirisa i spokoja.