Bez holesterola ne možemo da živimo. On je neophodan za građu ćelijskih membrana, omotača nervnih vlakana, proizvodnju polnih hormona i vitamina D. Od velikog značaja je za sintezu žučne kiseline, koja olakšava varenje masnoća i masnih kiselina putem krvi.
Organizam proizvodi holesterol prirodnim procesom sinteze u jetri. Njegova količina u telu zavisi dobrim delom od zasićenih masti koje u organizam unesemo hranom.
Ne sadrže sve masnoće holesterol, već samo one životinjskog porekla. U prvom redu to su punomasno mleko i mlečne prerađevine, žumance, masno meso, slanina, čvarci, paštete...
U proseku, različitom hranom se u organizam dnevno unese 1000 miligrama holesterola. Stručnjaci ističu da bi dnevna doza holesterola trebala da iznosi 300 miligrama (primera radi, samo jedno žumance sadrži 300 do 450 mg holesterola).

Koristan i štetan holesterol
U krvi postoje dve vrste čestica koje ga sadrže, tj. koje ga prenose po organizmu. To su LDL (lipoproteini niske gustine) i HDL (lipoproteini velike gustine). LDL čestice su bogate holesterolom i on se iz njih taloži na zidove krvnih sudova i tako podstiče arteriosklerozu. Zbog toga se LDL holesterol i zove štetan holesterol.
HDL čestice, međutim, prikupljaju na sebe neiskorišćeni holesterol i onaj iz masnih naslaga na krvnim sudovima i odnose ga u jetru, pa stoga deluju protiv arterioskleroze. Zato HDL holesterol nazivaju korisnim holesterolom.
Tegobe se javljaju kada se u krvi nakupi prevelika količina LDL čestica ili kada imamo premalo HDL čestica. Posledica je taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova, odnosno nastajanje arterioskleroznih naslaga koje začepljuju krvne sudove i dovode do infarkta srca ili moždanog udara.

Čep u krvnim sudovima
Povećan nivo holesterola u krvi, čemu doprinose, na primer, pušenje i dijabetes, za posledicu imaju sužavanje krvnih sudova, posebno koronarnih, koji hrane srce arterioskleroznim naslagama. S vremenom dolazi do potpunog začepljenja već sužene arterije.

Idealne vrednosti
Odnos korisnog i štetnog holesterola je važniji od ukupne količine holesterola u krvi. Idealna vrednost se dobija kada se ukupna količina holesterola podeli sa HDL holesterolom i dobije se vrednost niža od četiri. Žene do menopauze normalno imaju nešto niže koncentracije holesterola u krvi nego muškarci. Ipak, osobe oba pola morale bi da imaju manje od 5 mmol/l holesterola u krvi. Poželjno je da koncentracija korisnog holesterola u krvi bude jednaka ili veća od 1,6 mmol/l, dok normalna koncentracija štetnog holesterola treba da bude manja od 3,4 mmol/l.

Genetska predispozicija
Kod nekih ljudi zbog naslednog poremećaja ćelija ne može da se stvori dovoljno receptora za LDL holesterol, odnosno belančevina ćelijske membrane koje prihvataju holesterol i unose ga u ćelije, čime se on uklanja iz krvotoka. Zato, ako se takve osobe ne leče na vreme, rano obolevaju od atrerioskleroze i vrlo mladi, već u tridesetim i četrdesetim, mogu da dožive srčani infarkt.

Rekreacija savršena preventiva
Zdrav način ishrane i rekreacija, poput trčanja, plivanja, vožnje biciklom, pomaže održavanju pravilnog odnosa HDL i LDL holesterola i predstavlja idealnu preventivu od kardiovaskularnih bolesti