Ne verujemo da postoji čovek koji je ravnodušan uz pesme Harisa Džinovića. Uz njegove hitove se lome čaše, tuguje i slavi, za njegove koncerte se uvek traži karta više...
Punih devet godina publika je čekala nov album, a legendarni pevač je u međuvremenu stekao porodicu, meračio, putovao i skupljao nove pesme. A onda je album Medžik konačno ugledao svetlost dana, a sa njega se već izdvojio veliki hit Muštuluk.

Zašto ste toliko dugo čekali da izdate novi album?
Umetnici su dosta komotni, da ne kažem veoma lenji, i uzimaju vremena koliko god žele da naprave jedno umetničko delo bez žurbe, osim ako se album mora završiti u određenom periodu. Sam finansiram CD od početka do kraja, tako da nisam žurio.
Za poslednjih deset godina stvorio sam porodicu, došla je žena, došla su deca, i jedan sasvim drugačiji način života, u koji nisam verovao, odnosno nisam mislio da ću ikad pristati na to. Mislio sam da ću uvek biti vagabundo, ali sad sam posvećen porodici i to mi veoma prija. Naravno, to nije razlog što nisam radio na novom albumu, ali sam želeo da svaki trenutak budemo zajedno i da uživamo. Zakleti sam hedonista, mene u životu jedino merak vuče i, pored porodice, njemu se jedino radujem.

Da li vas je porodica promenila i oplemenila?
Niko ne može postati plemenit zbog nekog događaja ako do tada nije bio. Ili si plemenit ili nisi, ta kategorija se ničim ne stiče, čak ni porodicom. Mogu se menjati stavovi i nazori, ali moral i princip ne, sem pod silom. Svi mi imamo svoj kod koji se nikad ne menja.

Kažu da ste veliki namćor...
Čaršija priča šta je njoj drago, a ne šta je istina! Na ovim prostorima, kao i na svim ostalim, lakše je preko usta prevaliti da je neko loš nego da je dobar. To je fenomen i uvek je bilo tako. Onog momenta kad promoliš glavu iznad linije prosečnosti, svi nastoje da te svuku dole. Jedini ko te može podržati je tvoja mati i niko drugi. Sa mnom treba provesti malo više vremena pa da se vidi kakav je pravi Haris Džinović.

Gde živite?
Po celom svetu, i svuda nam je lepo, samo da smo svi na okupu. Supruga Melina i ja zajedno putujemo na skoro sve moje nastupe i, kad god možemo, vodimo i decu. Ne pada mi na pamet da igde više idem sam, meni uvek treba neko - jaran, društvo... Evo, sad imam najbolju kombinaciju na svetu, a to je moja žena.

Da li vam je žao što se ranije niste oženili?
Mislim da me je bog dobro pogledao jer mi se sve dešavalo u pravom trenutku. Pitanje je da li bih imao porodicu kao što je imam danas da sam je napravio dvadeset godina ranije. Možda bi bila srećnija, ali ja sam s ovom presrećan! A i da sam hteo ranije da se oženim, nisam mogao, Melina je bila mala. (smeh)

Da li će i na ovom albumu biti onoliko hitova koliko ste imali na prošlim?
Pa, šta ja znam, publika je ta koja pesmu pravi hitom, ona uvek odlučuje. Kad bih znao da pravim hitove, sedeo bih kod kuće i samo bih to radio. Nekad napravite pesmu za koju ste sigurni da je dobra, kad ono cvrc, pokaže se da ipak nema vrednost kao neka koju napravite samo da popunite ploču i koja postane veliki hit.

Izdali ste album za Mjuzik star prodakšn. Da li je bilo pregovora da album snimite za Grand?
Ne! Sa Sašom Popovićem se nisam čuo oko dve godine, a videli smo se nedavno na jednoj sahrani. On ima svoj Grand šou i, uz dužno poštovanje prema toj emisiji, koja je veoma gledana i koja otkriva nove talente, ja sam mu jednom rekao da pored njegove ima i drugih televizija koje su isto tako važne i koje se bave istom tematikom, što mu je prilično teško palo.
Nemam ama baš ništa protiv Granda, kao što on verovatno misli, ali je ružno da mi neko podvaljuje, kao što mi je podvalila Grand produkcija kada je u vreme izdavanja poslednjeg albuma Medžik iz 2009. godine svojim čitaocima poklanjala CD sa nekakvim neutralnim omotom, za koji su ljudi mislili da je nov, a unutra je bio album Kako mi nedostaješ iz 2000. godine. Probao sam posle toga da stupim u kontakt sa Sašom i, naravno, nije mi se javio. Grand produkcija ima pravo izdavanja mojih pesama, ali je nekorektno da u vreme izdavanja novog albuma, izda album star 10 godina.

Igrate li i dalje tenis?
Evo, baš posle intervjua idem na rekreaciju. Imam svoju ekipu, a među njima je i čovek pod imenom Goran Aleksić, ikona srpskog rekreativnog tenisa svih vremena, koji danas trenira verovatno buduću šampionku, devojčicu Bojanu Petrović, i nadam se da ćemo jednog dana svi zajedno sedeti u vimbldonskoj loži.

Nataša Bajat