Broj 157
Početna > Lepi i zdravi > Pobedite bol u leđima

Išijas

Pobedite bol u leđima

Išijas, kao vodeća reumatska bolest, jedan je od čestih uzroka bolovanja. Saznajte zašto se javlja, kako se prepoznaje i najuspešnije leči

Išijas je bol koji se prostire čitavom dužinom nerva koji ide iz donjeg dela kičme, preko kuka, zadnjom stranom butine i potkolenice, sve do stopala. Što duže bol traje, sve više se spušta niz nogu koja postaje slabija i obamrlija. Uzroka je mnogo, bolesnika još više.

Zašto se javlja?
Sedalni nerv je najdeblji i najduži nerv u čovekovom telu i često je izložen najrazličitijim posrednim ili neposrednim oboljenjima ili oštećenjima. Do pojave išijasa mogu dovesti najrazličitiji uzroci. Najčešće nastaje usled nazeba, a smatra se da mu je uzročnik isti kao kod reumatizma. Išijas može da nastane i kao posledica ravnih tabana ili usled nepravilnog opterećenja donjih udova i prekomernog istezanja nerva zbog promena na kičmenom stubu i u karlici. Najzad, išijas može da bude i usamljeni znak početnog polineuritisa ili šećerne bolesti, ili posledica hroničnih gnojnih procesa u usnoj ili karličnoj duplji...
Može da nastane i prilikom podizanja tereta iz nezgodnog položaja tela kada dolazi do pucanja prstena diskusa, koji onda pritiska kičmeni koren, odnosno mesto odakle polaze nervi. Takođe, i infekcija nekim enterobakterijama može da izazove upaljenje nerva.

Kako ga otkriti?
Podaci govore da bol najčešće nastupa u lumbalnom delu kičme, obično posle naprezanja. Osećaj golicanja u telu, a nekad i smanjen osećaj za dodir u palcu noge govore da je u pitanju oštećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena. Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu, reč je o oštećenju korena S1. Ipak, smatra se da je snižen ili ugašen Ahilov refleks najpouzdaniji znak išijasa. Tada se bolovi pojačavaju pokretima i naprezanjem prilikom kašljanja, kijanja ili smeha. Pored ovih, mogu se naći i raznovrsni motorni znaci. Pokretljivost lumbalnog dela kičme je ograničena, naročito unazad. Može se javiti i slaba pokretljivost mišića, prvenstveno glutealnih, a nekada i mišića cele noge. Nemogućnost stajanja na prstima i peti je takođe jedan od sigurnih pokazatelja da je reč o išijasu. Osim kliničke slike, za dijagnostiku je značajan EMG - koji može da odredi stepen oštećenja. Snimak kičme obično pokazuje suženje intervertebralnog prostora, ali i druge degenerativne promene na kičmenom stubu. Suverena metoda kojom se postavlja ispravna dijagnoza išijasa je NMR (nuklearna magnetna rezonanca).

Lečenje
Išijas, naglo nastao, prolazi obično, s lečenjem ili bez njega, posle dve-tri nedelje mirovanja. Posle oboljenja dugo još ostaje povremeni bol u nozi, naročito pri promeni vremena. Lečenje se, pored mirovanja i ležanja, sastoji u uzimanju aspirina, vitamina ili uzimanja sredstava koja stišavaju zapaljenjske procese, naravno, ako je to savet lekara. Dugotrajni išijas, naročito kod osoba u poodmaklim godinama, zahteva veću obazrivost u postavljanju dijagnoze, kao i u lečenju. Bolesnik tada ne treba da spava na ravnoj postelji i svakako treba da izbegava podizanje tereta pri ispravljanju i da ne pravi nagle pokrete. Ako se kao posledica išijasa javi poremećaj funkcije potencije, značajne slabosti mišića i atrofije, znaci kompresije kičmene moždine i dugotrajni bolovi, potrebna je hirurška intervencija.