Voditeljka nove emisije na ružičastoj televiziji Ja to tako Ivana Baltić kaže da u životu nije mnogo patila zbog muškaraca, nikada nije zamišljala gospodina idealnog, a iako misli da je u Srbiji teško pronaći prave džentlmene i vitezove, ona je uspela da nađe baš jednog takvog, koji umesto mača nosi podjednako ubojitu gitaru.
  

Posle četiri meseca pauze vratila si se na male ekrane sa novom emisijom Ja to tako. Ko je smislio ovaj, pomalo neobičan, naziv?

Ja sam dala naziv, kratak je i pamtljiv, a odnosi se na moje goste i mene jer nam oni kroz emisiju pokazuju kako uživaju, kakvi su u i prema medijima, koje talente imaju, a što se mene tiče, autor sam emisije pa mislim da je sve jasno. Emisija je generalno zamišljena da bude pozitivna i zabavna i naziv je takav, kao i pesma u špici i, uopšte, muzika u emisiji.
  

Po čemu se tvoja emisija razlikuje od ostalih zabavnih emisija na TV stanicama?

Zabavnih emisija ima mnogo, pogotovo tok-šouova i to nije slučajno, one ne koštaju previše a mogu da donesu dobru gledanost. Jedna od druge se razlikuju po konceptu, odabiru gostiju, voditelju... Radije bih da gledaoci sude da li se i po čemu moja emisija razlikuje od drugih, a poslednje ali ne i najmanje važno - da li je dobra i zanimljiva.
  

Kakvi su komentari na emisiju, šta ti kažu kolege?

Odlični, veoma sam srećna, kažu da je super, zovu me posle svake emisije čak i oni sa kojima privatno nisam previše bliska. Pohvale od kolega zaista veoma prijaju.
   
Da ne radiš ovaj posao, dobro bi se snašla kao...?

Mislim da bih bila dobar producent, urednik zabavnog programa, organizator, PR, ali i psihijatar i kuvarica.
  

Kome si najviše zahvalna za uspeh?

Citiraću Ramba Amadeusa: „Hvala ti majko što si me rodila, što si sa ocem ljubav vodila. Hvala ti što sam čovek postao, mentalno i fizički nisam zaostao". Šalu na stranu, najzahvalnija sam svima koji su mi na bilo koji način pružali podršku.
  

Kada podigneš platu, na šta prvo potrošiš novac, šta ti je strast?

Kad stigne plata, pomislim - ovu ću sačuvati. Međutim, onda samo stihijski potrošim skoro sve u nekoliko dana. Uopšte nemam tu moć uzdržavanja. Najviše ode na taksi, ručkove po restoranima, garderobu i uređenje stana.
  

Kada su ti u životu govorili blago tebi ili lako je tebi, a kada si sama sebi rekla: „Bravo, Ivana"?

Uglavnom mi padaju na pamet situacije kad moje drugarice moraju da budu na poslu rano ujutru, a ja nemam fiksno radno vreme. Ali, one znaju da kad one spavaju ja radim. Ne tapšem sebe po leđima, uopšte ne gledam u prošlost, a u ovom poslu se ne računa šta je bilo, već šta je sada.
  

Oni koji te ne poznaju dobro, iznenadili bi se da znaju da umeš da...?
  

Kuvam? Štrikam? Dobro se snalazim sa kompjuterima? Razne ljude iznenađuju različite stvari. Uglavnom mi kažu da se iznenade zbog moje neposrednosti i iskrenosti.
   
   Da postoji vremenska mašina u koju godinu bi volela da se vratiš i zašto?
   U budućnost da kupim sportski almanah. Juče sam gledala film Povratak u budućnost, odatle i inspiracija...
  

Šta ti je zrelost donela kao ženi?

Ne volim da budem zrela ni odrasla, ali što se mora, nije teško. Mada, jesam detinjasta i još uvek nezrela za svoje godine. Lepe su ove godine, u principu, svesna sam svih opcija i obilato ih koristim. Jeste kliše, ali sve ima svoje dobre i loše strane. Sad više vremena provodim po kozmetičkim salonima, što mi je ranije bilo nezamislivo.
   
Koje tipične ženske osobine prepoznaješ kod sebe?

Hm... Nisam verovala da ću početi da plačem uz tužne filmove. To sam uvek smatrala prenemaganjem. Umem i da se žalim kao da su moji problemi najveći. Kafenisanje sa drugaricama je standard.
  

Kada se pogledaš u ogledalo, šta prvo pomisliš?
  

Da li ovo ogledalo proširuje?!? (Smeh)
   
Ljubavna razočaranja najčešće lečiš: suzama, gladovanjem ili čokoladom?
  

Ne sećam se, odavno nisam imala ljubavno razočaranje, ali uglavnom se zanimam drugim stvarima, pričam sa prijateljima i tešim samu sebe.
   
   Zbog kojih muških mana si u životu najviše patila, a s kakvim muškarcima su žene danas u deficitu?
   Stvarno nisam nešto mnogo patila zbog muškaraca, ali ovo je mala zemlja i sve što nam se dešavalo imalo je uticaja na sve podjednako, tako da imam utisak da su svi muškarci u Srbiji slični, pričaju o sličnim stvarima, slično se ponašaju, imaju slične probleme... Fali nam raznolikost, a to će doneti nove mlađe generacije koje će imati neki bolji i drugačiji život, moći će da putuju više. To pak nema nikakve veze sa nama, ali šta je tu je. Parola snađi se!
   
  

Da si muškarac na jedan dan, šta bi prvo uradila?
  

Ponosno bih pokazivala sve dlake.
   
  

Da li je u Srbiji teško pronaći prave vitezove i džentlmene, jesi li ti pronašla svog?
  

Jeste, stvarno je u Srbiji teško pronaći takve. Moj nosi gitaru umesto mača, ali je podjednako ubojita.
  

Najlepši dokaz ljubavi za tebe je...?

Ne mogu da navedem jednu stvar. To se, jednostavno, oseća u svim stvarima da li je neko uz vas 100 odsto.
  

Koje osobine muškarca čine idealnim partnerom?
  

Ne znam jer idealnog nisam imala niti sam zamišljala kako bi izgledao idealni.
  

Šta teže izgovaraš u životu: „Izvini, molim te” ili „Volim te”?

Moglo bi bit da je lakše umrit nego ljudima reć oprosti... Džibonijeva pesma koja je tako istinita... Nikad nisam imala problem da kažem ni jedno, ni drugo, ni treće.
   
Ko je junak tvog života?

Moja mama, neverovatno je volim i pravi je drug. Sjajno je koliko ta žena i dalje pokušava da me sačuva od svega što nisu lično moji problemi. To stvarno retko viđam i ona je moj pravi heroj.
  

Razmišljaš li ponekad o sebi kao majci?

Da, mislim da ću biti dobra mama. Možda malo nekonvencionalna, ali sa dobrim savetima za život. Shvatam koje važne stvari ja nisam znala na vreme.
   
Po čemu ćeš pamtiti 2009. godinu, a šta bi volela da ti se desi u 2010. godini?
  

Uvek se sećate lepih stvari pa ću je pamtiti po nekoliko divnih ljudi koje sam upoznala u 2009. i koji su mi postali bliski prijatelji i po nekoliko lepih putovanja. U 2010. bih volela prvo da svi budemo zdravi, a sve ostalo mi je sasvim dobro.