Oduvek sam želeo da imam psa za kućnog ljubimca. Jednog dana mi se ta želja i ostvarila. Došao mi je otac sa posla i doneo malog rotvajlera starog svega dva meseca. Ja sam se obradovao kao nikada. Odlučio sam da mu dam ime Oziris. On sada ima sedam meseci. Obožavam ga i svakodnevno se igram s njim. Jednog jutra, kada je moja mama krenula na posao, ostavila je otvorenu kapiju. Kada sam se probudio, Ozirisa nije bilo u dvorištu.

Tražio sam ga po ulici, ali njega nigde nije bilo. Bio sam tužan i mislio sam da ga više nikada neću videti. Posle dva dana pozvao me je drug i pitao gde mi je pas. Ja sam mu sve ispričao. On mi je rekao da je neki mali pas, misli da je rotvajler, zalutao kod njega. Otišao sam i ugledao svog Ozirisa. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ja obožavam Ozirisa, a osećam da i on voli mene. Sada više vodim računa o njemu.

Andrija Obradović, Klenovnik, Kostolac