Vanila pripada porodici orhideja i jedina je orhideja čiji su plodovi jestivi. Potiče iz Meksika, koji je i danas, uz Madagaskar, najpoznatiji proizvođač ovog začina. Zbog dugotrajnog procesa proizvodnje, vanila je uz šafran najskuplji začin. Koristi se kao šipka, prah ili ekstrakt vanile za pripremu deserata kao što su kolači, torte, sladoledi, čokolade, pudinzi, kreme... Vanilom se aromatizuju mlečni napici, kuvano vino, sangrija, vruća čokolada, čokoladni likeri, kao i mnogi drugi napici.

Visoka cena vanile
Kada su Evropljani u devetnaestom veku pokušali da zasade plantaže vanile na Madagaskaru, porasle su velike i lepe biljke, ali bez mirišljavih plodova. Kako porodica orhideja ima specifičan oblik cveta, za uspešan rezultat prilikom oprašivanja neophodna je simbioza sa životinjama, leptirima ili malim pticama. Kada se ova akcija uspešno izvede, nastaju mahune koje pri berbi nemaju nikakav miris, a prepoznatljiva aroma nastaje tek nakon procesa fermentacije, tokom kojeg se šipke vanile naizmenično kvase i suše. Upravo ovaj dug proces sazrevanja, koji traje i do nekoliko meseci, utiče na visoku cenu vanile, a da bi se zaštitile od ilegalne berbe i prodaje, neke plantaže praktikuju da na plodove urežu svoje inicijale.

Uliva sigurnost i smiruje bes
Miris vanile nekada je bio rezervisan samo za probirljive noseve vladara. Uživanje u njemu predstavljalo je statusni simbol i posebnu čast. Sa razvojem parfimerijske industrije, zavodljivi miris osvojio je milione ljudi širom sveta. Na početku je vanila u Evropi korišćena kao lek protiv grčeva u stomaku, za jačanje potencije i protiv trovanja. Francuzi su se setili da je dodaju u duvan, a do danas je neizostavan sastojak vrhunskih čokolada i sladoleda. Neka istraživanja su pokazala da frustrirani ljudi posežu za čokoladom baš zbog sadržaja vanile.