Anabela Basalo je u 36. godini pronašla čoveka svog života i postala mama preslatkog sinčića Sergeja. Čovek koji je uspeo da osvoji njeno srce je Dušan Stanisavljević, ljubav iz njene mladosti, koji je nakon tri dana zabavljanja kleknuo na kolena i zaprosio je.

Anabela, gde ste se krili sve ovo vreme?
U pravu ste, to je prava reč, krila sam se sve vreme trudnoće. Isključila sam telefon i prestala da se pojavljujem u medijima, preselila sam se da živim zajedno sa ocem svog deteta. Ako me pitate zašto, razlozi su naizgled banalni. Postala sam sebična, ali u ime svog budućeg života, svog deteta i svog muškarca. Na početku trudnoće išla sam na nekoliko putovanja, na promocije i emisije, ali mi odvajanje od kuće i mira koji sam stekla nije prijalo. Onda sam shvatila da mi ništa nije toliko važno, naročito ne karijera, kao želja da trudnoću i novootkrivenu ljubav proživim u miru, bez stresa, bez potrebe da ikome govorim o tome jer ja verujem da se sreća može malo i pokvariti ako se mnogo o njoj priča. Znam da sam poznata i po tome što sam javno veoma iskrena osoba, ali početak drugačijeg, porodičnog života me je, ipak, usmerio da trudnoću zadržim za sebe. Trudnoća mi je jedan od najlepših perioda života.

S obzirom na to da ste dosad važili za fatalnu plavušu za kojom su uzdisali mnogi, ko je taj tajanstveni muškarac koji vam je ukrao srce?
Kada sam imala devetnaest godina, ludo sam se zaljubila u dečka koji je bio faca u kraju. Proveli smo mesec dana zajedno, a onda je on shvatio da sam ja previše dobra devojka za njega, tako bar danas kaže. U stvari, bili smo kao iz filma Bulevar revolucije. Iako je samo dve godine stariji od mene, u to vreme je izgledalo kao da nas deli bar decenija. Ja sam bila „mala, slatka, dobra devojčica", a on mangup i priličan ženskaroš. Tako je našao razlog da raskinemo, jednom sam zakasnila 10 minuta da se vidim s njim i on je to iskoristio. I tad sam imala mnogo ponosa, pa ga nikad više nisam pozvala, a nije da nisam patila. Viđala sam ga godinu dana posle toga u prolazu, ali sam ga maksimalno izbegavala. I onda se šesnaest godina nismo videli, ja nisam imala pojma ni gde je ni šta se dešava s njim. On je mene viđao na TV-u. Desilo se da je jedan zajednički drugar imao moju knjigu s potpisom. To je Dušan, moj muškarac, video i par meseci se trudio da dobije moj telefon. Smešno, ali taj drugar mu nije verovao da me poznaje, tako da nije hteo odmah da mu da broj telefona. A onda, jedno veče, dobila sam poruku sa njegovim potpisom, par sati kasnije smo bili u starom kraju, da bi nakon tri dana on kleknuo na ulici i zaprosio me. Moj sin je začet mesec dana kasnije. Sve je izgledalo kao da je stvar sudbine. A čula sam da ima mnogo različitih nagađanja o tome ko je i kakav je on. Kad sam govorila da me ne privlače muškarci s mnogo novca, biznismeni, sportisti itd., neki su bili skeptični, verovali su da mora biti neko ko stoji iza mene, poput sponzora. E, i ovaj put će biti razočarani jer moj muškarac nije pun kao brod, živi skromnim životom, ali ne bih ga menjala ni za sve blago ovog sveta.

Jeste li se udali?
Zvanično nisam. Razmišljali smo o svadbi, a s obzirom na to da oboje volimo manji krug ljudi oko sebe i da nismo za klasična venčanja s velikom svadbom, hteli smo čak da odemo samo s kumovima u opštinu i da to uradimo. Ali, nisam želela da budem s velikim stomakom na slikama sa svadbe, tako da smo se dogovorili da ćemo sačekati da se dete rodi, da malo poraste i kad ja budem spremna za svadbeno doterivanje. Ne žuri nam se, imamo vremena pred sobom. Venčanje neće promeniti mnogo toga.

Kako se snalazite u ulozi mame?
Znala sam da ću biti dobra majka. Iskreno, mislila sam da postaje kasno, pomišljala sam o usvajanju i sigurno da bih iskoristila javnost da usvojim dete da mi se nije desilo da prirodno postanem majka. A sad, kad imam anđela pored sebe, sina kome sam se nadala, prosto ne vidim ništa drugo. Sergej spava pored mene, a ne postoji ništa lepše nego kad se ujutru probudim i vidim njega kako me gleda i smeši mi se. Ceo moj svet je sad njegov. Definitivno nisam više svoja, sad sam Sergejeva.

Da li vas je i u čemu majčinstvo promenilo?
Promenilo me je najviše u tome što nisam više vuk samotnjak. Najveći šok mi je bio da se preselim i živim u stanu koji ja ne plaćam, jedem zajedničke obroke, pazim na vreme jer ja sam živela samotnjački i potpuno oslonjena na sebe. Mogla sam da ustanem kad hoću, jedem kad i šta hoću, da ne gledam na sat i da budem neorganizovana. Sad sam porodična žena, a to je nešto sasvim drugo. Kuvam kafu za dvoje. Imam tri obroka dnevno. Odlazim ranije na spavanje. I ustajem rano ujutru. Nisam se promenila kad su u pitanju moji stavovi prema životu, to se nikad promeniti neće.

Šta je sa vašim pisanjem, da li možda radite na novoj knjizi?
Radim na mnogo čemu, pa i nova knjiga je tu negde. Teško je ostaviti sina zbog kompjutera, tako da sam prilično spora u pisanju, ali se trudim da postignem sve. Nova knjiga je, može se reći, spremna, ali ne mislim još da je objavljujem iz dva razloga: kao prvo, nisam još spremna da se vratim u mašinu koja prati novu knjigu jer hoću još malo bar da imam 24 sata dnevno za svog sina i njegovog oca. A, kao drugo, izdavaštvo je u Srbiji bruka i sramota, imala sam dva izdavača, oba su prodala gomile knjiga i oba su mi dužna novac. Svaki dan pokušavam da naplatim svoj rad, ali ne ide. Ponekad mene bude sramota što tražim svoj zarađeni novac. A, kad pomislim da opet napravim grešku i da neko zarađuje na meni, ništa mi se ne radi. Samo mi nije jasno kako ti ljudi ne shvataju da sad nisam sama i da mi nije toliko stalo do novca, već da sad imam nekog o kome brinem i kome ne sme ništa da fali.

Da li će i ubuduće teme u vašim knjigama biti provokativne?
Naravno da će biti. Moj stil je takav, volim teme koje su provokativne. A to što sad više nisam slobodna žena, ne znači da nemam pojma o muško-ženskim odnosima ili da ne smem da pišem o seksu. Moje knjige sad mogu biti samo bolje jer su dopunjene još jednim ličnim iskustvom. Trudim se da budem majka bez greške, ali ostajem žena s greškom.

Nataša Bajat