Televizijska publika ima prilike da te gleda u ulozi Nede u seriji Greh njene majke. Kako si se osećala kada su ti javili da si baš ti izabrana za glavnu glumicu?
Veoma sam se radovala saradnji sa Zdravkom Šotrom i Košutnjak filmom i brojala dane do početka snimanja, koje mi sada veoma nedostaje jer su to zaista posebni ljudi od kojih sam mnogo naučila.

Koliko ti ova uloga znači za karijeru, misliš li da će biti odskočna daska za neke nove poslove?
Nisam sigurna da će se bilo kojoj glumici pružiti veliki prostor, jer su u filmovima zastupljeniji muški likovi, ali naravno da se radujem i novim projektima.

Jesi li oduvek želela da postaneš glumica?
Ne sećam se... Sećam se da sam sa četiri godine zvala telefonom nepoznate brojeve i ljudima koji su mi se javljali imitirala Josipu Lisac i pevala razne pesme, sve dok me moja nana ne bi videla i rekla da spustim slušalicu. Očigledno da mi je još tada bila potrebna publika i, eto, od telefonske pevačice ipak postadoh glumica.

Ima li dana kada se kaješ što umesto glume nisi izabrala neki „sigurniji" zanat?
Nikada se ne kajem jer nisam tražila siguran zanat, već onaj koji me čini živom, niti me interesuje ušuškan život bez rizikovanja i pomeranja sopstvenih granica. Ne težim preteranom konformizmu, kao većina ljudi, jer sam osetila da on umrtvljuje i otupljuje. Smatram da se život sastoji od restrikcija. Odstranivši negativne uticaje, moj fokus je, za mene, na pravim izborima.

Šta smatraš „tamnijom stranom" ovog posla?
Verovatno svaki posao ima svoju tamniju stranu. Zasad nisam upoznala to što je loše, a odnosi se samo na glumu. Time se bavim jer vidim lepe strane, da je drugačije, ne bih to radila. U glumi je divno što dosta toga zavisi od tebe i što ti biraš koje ćeš uloge pristati da radiš i kako. Meni čini zadovoljstvo da igram ličnosti o kojima sam čitala u knjigama.

Glumce bije glas da su sujetni, jesi li i ti takva?
Mnogo više volim kada pored mene stoji talentovan kolega nego kada stoji neko s kim ne mogu lako da stvorim razmenu koja je potrebna za dobru scenu. Nisam sujetna. Volim talentovane ljude. U njihovom društvu se osećam opušteno. Mislim da su oni koji su manje sigurni u sebe i manje talentovani sujetniji i u njihovom društvu mi je uglavnom neprijatno. Daroviti ljudi su unikati i ne mogu se porediti jedni s drugima. Ja se nikada ne poredim, već uživam u tuđoj autentičnosti. Kada bih bila sujetna, verovatno bih se družila samo sa gorima od sebe, a to je zaista bedno. Bolji od mene me podstiču.

Koju ulogu priželjkuješ?
Priželjkujem neku lepu ulogu na filmu.

Za tebe važi ono „što na umu to na drumu". Da li te je tvoja iskrenost nekada koštala i misliš li da je u današnjem vremenu iskrenost luksuz?
Mislim da ljude više košta neiskrenost, košta ih njihovog zdravlja. Iskrenost je luksuz, nažalost, a za mene je to jedini način da se bude zdrav. Laži su bolesne, a iznad svega nepotrebne, ali to malo ko uviđa. I nama i onima koje lažemo bilo bi lakše da govorimo istinu, a umesto izgovora pronalazimo rešenja i mogućnosti. Slabići lažu, a čvrste ličnosti su u skladu sa svojim izborima, bitnije im je da budu svoji nego prihvaćeni, pa nemaju potrebu da lažu okolinu. Laži su nepotrebne.

Radila si u Australiji i Kanadi, ali si se ipak vratila u Srbiju. Zašto?
Zato što moj život čine ljudi koji su ovde.

U jednom intervjuu izjavila si: „Suviše dobro poznajem sebe da bih se zaljubila u nekog ko ima iste mane kao ja". Koje su to tvoje mane?
Moja velika mana je to što uvek zaboravim da uzmem korpu u samoposluzi i sve što kupim nosim do kase u rukama dok mi ne poispada... Što čitam tri knjige istovremeno, što volim da samu sebe šišam i to uvek ispadne asimetrično, što se oblačim suviše šareno... A na ostale moje mane ima pravo samo onaj ko je zaslužio da mu ih pokažem.

Ono što publika ne zna o tebi, a može da se svede pod glavne crte tvog karaktera je...?
Mislim da sve znaju.

U kojim situacijama ideš glavom kroza zid, a kada dišeš punim plućima?
Glavom kroza zid ne idem nikad, a dišem punim plućima svaki dan.

Po čemu ćeš pamtiti 2009. godinu, a šta priželjkuješ da ti se dogodi u 2010?
Prošlu godinu ću pamtiti po divnim danima snimanja serije.

Koja je najvažnija lekcija koju si naučila o muškarcima?
Da nisu muškarci, nego dečaci.

Onaj pravi treba da bude...?
Samo meni dodirljiv, tajnovit, plavook, da više voli noć nego dan, obavezno da voli muziku koju volim i ja, da je toplokrvan pošto sam ja hladnokrvna, da voli da se igra...

Veruješ li u ljubav za ceo život?
Ako veruje on, verujem i ja, ali metraža mi nikada nije bila najbitnija, već strast. Do sada sam to osetila samo s jednom osobom za koju se i dan-danas strasno držim.

Šta je za tebe apsolutna sreća?
Da znam, bila bih apsolutno srećna, mada umem da uživam u nedostajanju i čežnji. Mislim da bi mi bilo dosadno da mi je sve kako sam zamislila.