Tri dana blago povišene temperature i malo otečene žlezde, a onda osećaj velike iscrpljenosti i umora. Na takav podmukao način u organizam se uvlači virus mononukleoze, poznatiji kao bolest poljupca, jer se prenosi prvenstveno putem pljuvačke. Ponekad se bolest manifestuje burno i prate je karakteristični simptomi, ali postoje i prikriveni oblici koje je teško odmah prepoznati, a čine čak 70 odsto slučajeva infekcije. Vrlo je važno naučiti da prepoznate te tihe viruse koji se kradom nastanjuju u limfne čvorove i ganglije.

Prenos zaraze
Za mononukleozu je odgovoran virus Epstein Barr (EBV) iz porodice herpes virusa. Prenosi se zaraženim sekretom, recimo, putem kijanja i kašljanja, pri čemu dolazi do stvaranja tzv. Flugeovih kapljica (mikroskopske zaražene kapljice) koje se zadržavaju u vazduhu u zatvorenim i pretrpanim prostorima. Virus se uvlači u limfocite B, čuvare odbrambenog sistema organizma i pretvara ih u monocite povećanih dimenzija. Povećanje monocita odmah podstiče na aktivnost limfocite T, antitela koja pokušavaju da unište neprijatelja. Ta tiha borba koja se odvija unutar limfnih čvorova izaziva upalu i često dolazi do povećanja limfnih žlezda vrata, posebno ispod donje vilice, a nešto ređe u području prepona i pazuha. Upalni proces može izazvati i dugotrajno povišenje temperature, blago povećanje slezine... U nekim slučajevima infekcija može biti gotovo potpuno asimptomatična, a prisutne su lakše tegobe koje je lako pripisati drugim bolestima, posebno kad virusi gripa i prehlade vrebaju iza svakog ugla. Zajednička karakteristika tih bolesti je umor, koji ponekad može potrajati i više od 60 dana. On može biti posledica slabosti mišića napadnutih virusom ili blage anemije uzrokovane infekcijom.

Odmor zlata vredi
Protiv zaraze virusom mononukleoze ne postoji konkretan lek. Antivirusni lekovi imaju vrlo slab efekat. Od antibiotika nema nikakve koristi kod virusnih bolesti, a u ovom slučaju čak mogu biti i štetni. Ako je osoba koja je zaražena virusom mononukleoze imunokompetentna (odnosno, ako je njen imunološki sistem sposoban da se sam odbrani), organizmu treba samo dati vremena da skupi snagu i pređe u protivnapad, pružajući mu pomoć u obliku vitamina C, kompleksa B-vitamina, magnezijuma i kalcijuma, koji će mišićima dati snagu. Glavni cilj lečenja je olakšati simptome, a lekari savetuju odmor i uzimanje puno tečnosti; u slučaju gušobolje treba grgoljiti sa slanom vodom ili uzimati pastile za grlo.