Broj 146
Početna > Lepi i zdravi > Pravo lice masti

Pravo lice masti

Izbor dobrih masti je esencijalan za zdravlje i vitalnost

Sve je više edukovanih i aktivnih ljudi koji znaju da je izbor dobrih masti esencijalan za zdravlje i vitalnost ćelija organizma, pre svega kod sportista čije su kosti i zglobovi pod daleko većim opterećenjem nego što je uobičajeno

Reč mast još uvek nosi prizvuk srčanih bolesti, raka i mnogih drugih loših duhova. Ovo je tipičan primer isključivog i pogrešno postavljenog mentalnog koncepta koji zahteva često i praktično objašnjenje.

Masti ne samo da nisu štetne već bez određenih organizam jednostavno ne bi preživeo. Takve masti naše telo samo ne može proizvesti, moramo ih uneti hranom i zato ih nazivamo esencijalnim mastima ili esencijalnim masnim kiselinama. Ukratko, esencijalne masti pomažu da krvni sudovi ostanu elastični, podržavaju rad imunog sistema, smanjuju upalne procese i neophodne su u apsorpciji određenih vitamina.

Trik je zapravo u balansiranju različitih vrsta namirnica koje sadrže različite kombinacije različitih masnih kiselina koje su gradivni blok masti.

 

 

 

ZASIĆENE I NEZASIĆENE MASTI
Prosečno informisanom potrošaču u uhu zvone reči kao što su „zasićene", „nezasićene" i „trans-masti", koje zaista zvuče grubo i čine podelu masnih kiselina, a čiji su nazivi izvedeni iz njihovih hemijskih struktura. Što je mast zasićenija, manje je poželjna u telu, a izvori takvih su meso, mleko, jaja i njihovi proizvodi i prerađevine. Zasićene masti dokazano loše utiču na nivo holesterola u krvi i s drugim lošim navikama otvaraju put nastanku arterioskleroze i srčanih bolesti. Zli glas zasićenih masti ubrzo su na sebe preuzele trans-masti, zbog brzog načina hranjenja. One bez imalo truda ruše nivo dobrog holesterola u krvi i degradiraju elastičnost krvnih sudova.

TRANS-MASTI
Trans-masti se u prirodnom obliku gotovo i ne mogu naći, one su produkt procesa hidrogenacije u prehrambenoj industriji i nalaze se u skoro svoj (polu) gotovoj hrani. Najviše ih ima u margarinima, slatkišima, čipsu, biljnim sirevima i svoj brzoj hrani - kao takve organizmu su potpuno nepotrebne i razlog više zašto bi nam bez gotove hrane i industrijskih slatkiša život bio zdraviji. Od kada se došlo do saznanja da su trans-masti loše po zdravlje, njihov zao glas nije jenjavao. Sve je kulminiralo odlukom Agencije za hranu i lekove (FDA) u SAD kako su proizvođači hrane od januara 2006. godine dužni da na deklaraciju svojih proizvoda istaknu i eventualan sadržaj trans-masti. U potrazi za zdravim mastima treba zaviriti u neku drugu hranu - nezasićene masti tipične su za mediteransku ishranu, prirodno se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i orašastim plodovima. U polinezasićene masne kiseline koje se nalaze u biljnim uljima, orašastim plodovima, ribi i ponekom voću i povrću spadaju i omega-3 i omega-6 masne kiseline, o čijim povoljnim učincima na zdravlje često čujemo u reklamama za dijetalne suplemente.

RAVNOTEŽA
Omega-3 masne kiseline nalaze se u ribama, semenkama i orašastim plodovima i dokazano potpomažu mentalnom zdravlju čoveka (pomažu kod šizofrenije i depresija), umanjuju rizik stvaranja tromba (srčanog i moždanog udara), upala i stimulišu rad imunološkog sistema. Ovo ne znači da treba da se odreknemo omega-6 masnih kiselina, jer one su jednako esencijalne kao i omega-3. Crveno meso nije jedini dobar izvor omega-6 masnih kiselina, njih sadrži gotovo svako biljno ulje. Pravilna mera i idealan ukupni unos masti čine mediteransku kuhinju veoma zdravom. Zeleno lisnato povrće, morska riba, maslinovo i druga biljna ulja i orašasti plodovi su namirnice koje populaciju na Mediteranu čine vitkom i sa vrlo malom učestalošću obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, koje su na drugom mestu uzroka smrti u zapadnim zemljama. Strategija hranjenja kvalitetnim mastima nije prevelika mudrost, ali iziskuje više planiranja u kuhinji jer podrazumeva korišćenje sirovih, neobrađenih namirnica, prvenstveno voća, povrća i ribe. Gotovu i brzu hrana, kao i slatkiše treba maksimalno smanjiti, jer je ovakva hrana najbogatija najlošijom vrstom masti - trans-mastima. Evo pregleda dobrih i loših masti:

Loše masti
- crveno meso (svinjetina, govedina, teletina, jagnjetina),
- mast peradi (loj i koža),
- masni mlečni proizvodi (maslac, tvrdi sirevi),
- jaja, kokosovo i palmino ulje

Trans-masti
- margarin i proizvodi koji ga sadrže (gotovi kolači i smrznute testenine, slatki pekarski proizvodi),
- čipsevi i druge slane grickalice,
- slatkiši (eurokrem, punjene i svetle čokolade)

Dobre masti
- mononezasićene masti,
- biljna ulja,
- masline,
- avokado, bademi, kikiriki.

Polinezasićene (omega-3) masti
 - lanene semenke i laneno ulje,
- orasi,
- soja i sojino ulje,
- riba