Svaki čovek i svaka životinja na Zemlji imaju takozvani telesni časovnik koji kontroliše ritam dnevnog i noćnog ciklusa svakog organizma. Taj časovnik se povinuje hormonima koji nam određuju najbolje vreme za obavljanje određenih poslova. Ljudski organizam toleriše mala odstupanja od unutrašnjeg časovnika, recimo, ako jedne noći ne spavamo dovoljno, ništa se strašno neće desiti. Međutim, konstantni veliki poremećaji uobičajenog ritma, kao što je redovno odlaženje u krevet u sitne sate, mogu ozbiljno da poremete vaš „hronometar".
 
  Kako telo funkcioniše u toku dana

  Najbolje vreme za učenje - vaša kratkoročna memorija je u top-formi ujutro. Međutim, sve što ste u tom periodu naučili trebalo bi da ponovite posle ručka ako želite svega da se sećate i posle nedelju dana.
  Vreme je za fiskulturu - odlazak u teretanu treba da je rezervisan za popodne, jer ništa nećete imati od ranog vežbanja, koliko god da se trudite.
  Ukusna večera - nipošto ne zakazujte izlazak u restoran u kasnim večernjim satima jer su vaša čula ukusa i mirisa na vrhuncu između pet i sedam posle podne. Takođe, treba da se borite protiv one čuvene navike da kasno uveče pustošite frižider, jer želudac noću slabo radi.
  Pospanost - postajemo umorni između jedan i dva sata posle podne pošto nam unutrašnji časovnik poručuje da nam je potrebna popodnevna dremka. Prirodne „mini-pauze" našeg organizma su oko devet pre podne i oko tri posle podne. Nije onda čudo što često zadremate u autobusu po povratku s posla.
  Perite zube - tokom dana unutrašnje žlezde u ustima proizvode alkalni rastvor koji ubija bakterije i štiti zube od propadanja. Međutim, on se ne proizvodi između ponoći i šest ujutru. Zato ne zaboravite da operete zube pred spavanje.
  Vreme je za spavanje - lekari preporučuju odlazak u krevet pre ponoći pošto se ćelije kože regenerišu između 11 uveče i jedan ujutru, ali samo ako spavamo. S druge strane, rast kose i noktiju je najbrži između četiri i šest posle podne.
 
  Cena nespavanja

  Briše vam se pamćenje - preciznost ljudskog pamćenja opada za oko 15 odsto ako se radi celu noć. Spavanje pomaže mozgu da konsoliduje informacije, što znači da bez vremena za oporavak nećete biti u stanju da trajno pohranite važne podatke.
  Širi vam se struk - neka istraživanja ukazuju da dugogodišnja neispavanost može da utiče na metabolizam, poveća rizik od gojaznosti i dijabetesa. Naime, kod ljudi koji spavaju samo pet ili šest sati dnevno rizik od gojenja povećava se za 69 odsto, u poređenju s onima koji redovno spavaju sedam ili osam sati.
  Raste rizik od raka - tokom spavanja telo proizvodi melatonin, hormon koji pomaže u regulaciji ciklusa sna. Ako prekinete san, prekinućete i sintezu melatonina, što vam može naškoditi. Melatonin ne samo što uništava štetne, kancerogene, slobodne radikale već i samom tom reakcijom stvara nove antioksidante. Melatonin takođe može pospešiti dejstvo vitamina C, još jednog antioksidanta.
  Češće obolevate - antitela kod vakcinisanih neispavanih ljudi su oko 50 odsto slabija od antitela odmornih ljudi. Ako ujutro poranite da primite vakcinu protiv gripa, dejstvo možda neće biti najbolje. Čak i krvni nivo C-reaktivnog proteina, markera za rizik od srčanih oboljenja, može naglo da skoči ako se odreknete makar i nekoliko sati sna.
 
  Ritam ishrane

  Najbolja asimilacija hrane dešava se u periodu od 12 do 20 časova, što znači da je moć sagorevanja materija u organizmu najjača između popodneva i 13 sati. Po tom principu, posle 17 sati ne bi trebalo jesti ništa što sadrži ugljene hidrate. Vreme nakon 20 sati je vreme kada organizam vari uzetu hranu i ne bi ga trebalo dodatno opterećivati. Prateći biološki ritam, ni rano ujutru nije poželjno jesti tešku hranu, zato što se telo tada nalazi u fazi čišćenja od toksina. Najbolje je da čim ustanete popijete limunadu s kašičicom meda. Naravno, doručak jeste najbitniji obrok, ali je bitno i to šta se doručkuje. Idealno bi bilo jesti integralne žitarice, koje potpomažu varenje, dok se za večeru preporučuju proteini. Grickanje između obroka nije loše, ako se pri tom zadržavate na svežem voću, suvom voću ili povrću i tako što između užina prođe bar nekoliko sati.