Sve popularniji pevač Darko Radovanović jedan je od retkih muškaraca koji priznaje da je osetio da mu u životu nedostaje mirna porodična luka, a danas je siguran da je izabrao pravu ženu za sebe, s kojom želi da ima najmanje troje dece.

Iako se na početku plašio da uzme u ruke ćerku Laru, Darko kaže da danas ne može da prepozna sebe.

Sada sve može i za njegovu mezimicu mu ništa nije teško, pa čak ni to da se posle neprospavane noći celo jutro igra s njom, ali priznaje da ga brine da li će uspeti da je izvede na pravi put.

• Kako jedan muškarac zna da je spreman za brak i decu?

Kod mene se sve to desilo spontano. Posao kojim se bavim je naporan, ponekad stresan, ovo je jedan čergarski način života, od grada do grada, od gostovanja do gostovanja.

Za sedam godina promenio sam pet-šest gradova, živeo sam u Obrenovcu, Beogradu, Brčkom, Bijeljini, Šapcu, Novom Sadu i na kraju u Mitrovici.

Osetio sam potrebu za mirom, bila mi je potrebna baza, a s Majom sam se zabavljao više od četiri godine i sledeći korak je bio brak, što je bilo sasvim prirodno.

• Šta ti je prvo prošlo kroz glavu kada si saznao da ćeš postati otac, jesi li bio srećan ili uplašen?

Bio sam srećan, jer mnogo volim decu, ona su neispisan list papira, velika sreća i radost. Ali, uvek sam se pitao kakvo će moje dete biti, sam taj osećaj iščekivanja bio je čudan, ali nisam hteo da pravim bilo kakvu frku i dramu oko svega toga.

Vrlo sam samokritičan prema sebi i smatram da je dete velika obaveza, posebno u današnje vreme i malo sam se plašio, kao što se i dan-danas plašim, i pitam se da li ću na pravi način uspeti da svoje dete, i ako bog da, decu, izvedem na pravi put i naučim pravim vrednostima. Trudim se da ljubav kanališem na pravi način i da je ne rasipam, da delujem u dobrom pravcu.

• Jesi li priželjkivao ćerku ili sina?

Pol mi apsolutno nije bio bitan, a pošto imam rođenog brata, prevladavala je muška hijerarhija u porodici, majka je uvek slušala naše želje. Oduvek sam želeo da imam sestru, i da me je neko pitao da li želim sina ili ćerku, čini mi se da bih izabrao ćerku. Ali, ni to nije bilo toliko bitno, koliko da je dete, što se kaže, živo i zdravo.

• Kako je tvoja supruga Maja podnosila trudnoću, je l' bila razmažena trudnica?

Nije bila razmažena, iako je bilo situacija kada nisam mogao da je prepoznam, valjda se zato to i zove drugo stanje. Tokom njene trudnoće non-stop sam bio na putu, ali nekako smo uspeli da organizujemo sve, uz pomoć roditelja i prijatelja koji su nam mnogo pomogli. Mislim da sam izabrao pravu ženu za sebe, ne bih da baksuziram, ali vreme će pokazati.

• Jesi li joj ispunjavao sve želje?

Sve što joj je padalo na pamet bez pogovora sam radio, kada sam bio tu. Imao sam tu sreću da nisam bio često tu, pa nisam ni osetio njenu trudnoću (Smeh). Ali, kažu da trudnicu ne valja odbijati, tako da je bilo sve kako ona želi.

• Danas je trend da očevi prisustvuju porođaju, jesi li i sam razmišljao o tome?

Ne, smatram da nisam u trendu i ne želim da budem kada su takve stvari u pitanju. Mislim da je taj čin rezervisan samo za žene.

• Gde se Maja porodila?

Maja je paralelno održavala trudnoću u Šapcu i u Sremskoj Mitrovici. Želeli smo da vidimo kako se stvari odvijaju, a lomili smo se gde da se porodi, da li u Mitrovici ili u Šapcu.

Međutim, kada smo slučajno otišli u Šabac nekoliko dana pred porođaj i svratili kod doktora, on je rekao da je Maja pred porođajem. Tako da nismo ni imali vremena za razmišljanje i ostali smo u Šapcu.

• U kakvom sećanju ti je dan kada si dobio ćerku?

Imao sam neverovatnu tremu, to je nekakav čudan osećaj koji ni sa čim ne mogu da uporedim. To iščekivanje, pa briga da li će Maja i beba biti dobro, kako će Maja podneti porođaj... Prvi put sam se osetio nemoćnim, jer da sam mogao da utičem da joj bude lakše, sigurno bih uticao, a ovako nisam mogao ništa da uradim sem da sedim, ćutim i da čekam. Hvala bogu, sve je prošlo u najboljem redu.

• Kako si proslavio rođenje ćerke?

Sutradan sam napravio za tridesetak ljudi žurku o kojoj ne bih puno pričao. Bilo je normalno što je tata bio iscepan od glave do pete, ali su i svi muškarci koji su to veče bili tu bili iscepani.

Slavili smo celu noć, a na kraju ja nisam znao kako sam došao u krevet, a kada sam video na slikama kako sam izgledao, to je bilo strašno. Nije za pohvalu, ali tata je došao u stan bez majice, pantalona, patika, sa jednom čarapom i u donjem vešu.

• Ćerka se zove Lara, ko je odlučivao o njenom imenu?

Imali smo devet meseci vremena da razmišljamo, a Maja i ja se oko svega brzo dogovaramo. Džentlmenski sam joj prepustio da izabere ime, jer će ona u prvim mesecima mnogo češće da je zove nego ja, koji stalno radim. Imala je tri-četiri varijante i odlučili smo se za Laru.

• Jesi li se plašio u prvim danima da je uzmeš u naručje?

Jesam, mislio sam da ne mogu da je držim, mnogo je bila mala i plašio sam se da nešto ne uradim kako ne treba. Ni Maja nije insistirala na tome, a danas mi ništa nije problem, danas mogu da je okupam, presvučem... Kada se Lara rodila, sve se promenilo, sebe ne mogu da prepoznam sada.

• Koliko si imao strpljenja i razumevanja za one prve dane sa novim, plačljivim članom porodice?

Ta egocentričnost nije sastavni deo mene, tu više nema hoćeš-nećeš. Jesi li hteo da budeš otac? Sad, izvoli, budi otac. Nema više - hoću da spavam, umoran sam, ne mogu - sve se može i sve se mora. Samo se treba dobro organizovati.

• Poznato je da muzičari noću žive. Da li ti je ponekad teško da se ujutru posvetiš ćerki posle nastupa i neprospavane noći?

Ujutru mi ništa nije teško, ja taman dođem kući u vreme kada ona treba da se probudi, onda se poigramo i legnem da spavam. Pre neki dan je sama ušla u sobu dok sam spavao, pošto ima skoro 15 meseci, i poljubila me u ruku. I kako da ne ustanem?

• Od čega kao roditelj najviše strepiš kada je u pitanju budućnost tvog deteta?

Od svega. Sticajem okolnosti sam budući prosvetni radnik, pa sam imao prilike da čitam psihologiju i pedagogiju, i sada mi se čini da sve to nisam pročitao, možda se ne bih toliko brinuo, sad mi je teže, jer kada shvatiš šta je sve moguće i koliko treba biti požrtvovan, posvećen i dati više ljubavi nego što sam mislio, svega se plašim.

Posebno ako se uzme u obzir da sam poprilično odgovoran za njeno gledanje na svet, da izgradi sebe kao jaku osobu, da bude prava žena, prvenstveno dama, pa da bude i prava drugarica, dobar čovek i sve što treba da bude jedna žena.

• Hoćeš li biti strog ili popustljiv tata?

Trudiću se da nađem neki balans.

• Zbog prirode posla često si odsutan od kuće. Kako izgledaju vaši dani kada imaš slobodnog vremena, šta vas troje najviše volite da radite?

Nedavno smo bili 15 dana na odmoru, od čega sam radio samo sedam-osam večeri, ali nisu to bili naporni nastupi, pa smo imali dosta vremena jedni za druge. Sjajno smo se proveli, uživali smo jedni u drugima, u plaži, suncu, moru, šetnji...

• Razmišljate li o još dece?

Voleo bih da imam bar troje dece, pa ako budu i sve tri ćerke, nije sporno. Voleo bih i sina da imam, čisto malo da ga maltretiram (smeh), jer sam nemoćan pred ćerkom.

• Uputi savet budućim očevima, kako da se ponašaju prema ženi dok je u drugom stanju, a i kasnije kada dođe dete na svet?

Sam sam se uverio tokom Majine trudnoće zašto se to zove drugo stanje, jer je bilo situacija u kojima nisam mogao da je prepoznam. Ali, suština je da se ujedete za jezik, jer žene nisu dovoljno stabilne tada. Dešavalo se da se pokupim i odem da bismo se oboje izduvali i kada se vratim, sve bude u redu.

Ne treba biti brz i impulsivan, a kada se rodi dete, ne treba praviti famu oko svega toga, već se treba prepustiti ličnom osećaju. To je suština, a pri tom, pitati i iskusnije za savet, jer niko nije naučen rođen, roditelji imaju mnogo više iskustva i uvek je dobro čuti ih, što ne znači da treba da se taj savet po svaku cenu i posluša.