Broj 143
-->
Početna > Trpeza > LISIČARKA - Najomiljenija pečurka

LISIČARKA - Najomiljenija pečurka

Najomiljenija gljiva među gljivarima, posle vrganja, svakako je lisičarka, koja nosi latinski naziv Cantharellus cibarius, što u prevodu znači „dobra za jelo".

Osim što je pravi delikates, lisičarka ima i lekovita svojstva. Ona sadrži osam esencijalnih amino-kiselina i vitamin A, povećava otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta i jača imunitet

Lisičarka je u narodu još poznata i kao žutica, žujkica, lisičica, lisica i kajsijevača, a raste samo u četinarskim i listopadnim (bukovim) šumama, od kasnog proleća do zime.

Spada među najkvalitetnije gljive, jer sadrži prirodne antibiotike, osam esencijalnih amino-kiselina, enzime, belančevine, polisaharide, proteine, provitamin A, vitamine B kompleksa.

Od minerala zastupljeni su natrijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, cink i bakar. Niskokalorična je i više od 90 odsto njenog sastava čini voda. Osim toga, lisičarka ima antibakterijska i antivirusna svojstva, čisti organizam, jača imunitet, poboljšava cirkulaciju, snižava holesterol, reguliše krvni pritisak i smiruje nervni sistem.

  • Gljiva s mirisom kajsije

Većina sakupljača čuva kao tajnu mesta na kojima bere ove pečurke, jer one iz godine u godinu rastu na istim mestima u velikim količinama. Važno je, međutim, da budete sigurni da ste pronašli pravu lisičarku. Klobuk joj je prečnika od dva do dvanaest centimetara.

U početku ravan, sa izlomljenim rubom, kasnije postaje talasast sa udubljenjem u sredini. Boja zna da varira od veoma svetle do tamnožute, pri čemu bledi starenjem. Ima čak primeraka skoro narandžaste boje. Stabljika je duga od tri do osam centimetara, vrlo je čvrsta i zašiljena prema bazi.

Žuti listići su tupi, uski, nepravilni i spuštaju se niz stabljiku. Žućkasto meso ima divan, blagi miris kajsija, što joj je još jedna važna identifikaciona karakteristika.

  • Dragocen dodatak svim jelima

Sveže ili sušene lisičarke kod nas mogu da se nabave i u prodavnicama i na pijaci. Za lisičarku mogu da se preporuče sve vrste čuvanja. Posebno je zanimljiva za čuvanje u začinjenom alkoholu zbog veoma mirišljavog ukusa, ali je jednako dobra ako se čuva u maslinovom ulju ili sirćetu, ili sušena.

Važno je da lisičarke dobro očistite prilikom branja. Jedino na šta treba da obratite pažnju jeste da ih stavite u činiju ili papirnu kesu, a plastične posude treba izbegavati. Aromatična i ukusna, pripremljena sama ili kao deo mešanih jela, lisičarka je mnogima omiljena vrsta gljive.

Najviše korisnih sastojaka zadržava kad je sveža i pripremljena kao salata, ali je možete još i pržiti, pohovati i marinirati. Imaju izvrstan ukus i veoma su upotrebljive, bilo da ih spremate sami ili u mešanim jelima od pečuraka ili s mesom ili ribom. Takođe, daju divnu boju sosovima i doprinose ukupnom izgledu jela.

  • Teško se vari

Prednost lisičarke je što sadrži malo kalorija, tačnije 12 kilokalorija na 100 grama. Ovi žuti šumski plodovi sadrže kalijum, koji je važan za probavu, srce, mišiće i nerve, kao i kalcijum koji je potreban kostima. Osim toga, lisičarka sadrži i magnezijum, važan za srce i krvotok, fosfor, za mozak, i vitamin D, takođe za kosti.

Poznato je da organizam sam proizvodi vitamin D kada je koža izložena suncu. Međutim, nutricionisti savetuju da se ne jedu više od dva jela sa lisičarkom nedeljno, jer je ova vrsta pečurke teško svarljiva.

Ona se mora dobro sažvakati, u suprotnom čitavi komadi prolaze kroz želudac i creva, a u najgorem slučaju ona se taloži u debelom crevu na jednom mestu.

  • Kad kupujete lisičarku, vodite računa da ne bude suva i mlitava i nikako ne sme da ima braon fleke.
  • Ova gljiva je na jelovnicima svih svetskih ekskluzivnih restorana i može se kupiti u prodavnicama u svežem ili suvom stanju.
  • U tradicionalnoj medicini Japana i Kine koristi se u lečenju noćnog slepila, upale očiju (oftalmije) i suve kože.