Uticaj reklama na psihu i razvoj deteta tema je mnogih istraživanja svetskih udruženja psihologa. Nezdrave proizvode često reklamiraju vrhunski sportisti, pa deca mogu da zaključe kako je konzumiranje tih proizvoda veoma zdravo.

Lekari su sve zabrinutiji zbog negativnog uticaja reklama na svest i zdravlje najmlađih, a prosvetni radnici za njihov normalan psihofizički razvoj. Najteže je roditeljima mališana koji moraju dečjoj glavici koja „upija" sve što vidi na ekranu da objasne da je sve to fikcija.

Kako reći klincu da nije sve u životu idealno kao na reklami? Kako objasniti petogodišnjaku da mesečna rata kredita za auto iznosi koliko polovina tatine plate, kad on u reklami čuje tu čarobnu reč „samo", jer dete ne razume da 200 evra nije „samo", nego „mnogo" za vaš budžet.

Ovo je samo jedna od nezgodnih situacija u kojoj možete da se nađete posle gledanja reklama, čijem uticaju verovatno ponekad ni sami niste mogli da odolite.

Kada je u pitanju uticaj reklama na decu, filozof Đuro Šušnjić u svojoj knjizi Ribari ljudskih duša kaže:

• 1. Dete pamti i ono što ne razume.
  2. Nesvesno ponavlja ono što ne razume.
  3. Ono uči i kad nije svesno da uči.
  4. Nesvesno usvojeni sadržaji izbijaju u određenim stanjima (sna) u prvi plan.

Zato neka vas ne čudi kad vaš mališan u snu promrlja „super keš krediti" ili „veš mašina živi duže uz...". Ono što će vas sigurno zabrinuti jeste kada vaša mala princeza, gledajući prelepe manekenke na reklamama, poželi da izgleda kao one, pa počne da odguruje tanjir s hranom za vreme ručka da se slučajno ne bi „ubucila".

Nije baš tako prijatno kad vas ubeđuje u prodavnici prepunoj ljudi da kupite „onaj prašak sa televizije" koji je skuplji od onog koji inače koristite.

• Dečja naivnost na meti

Prebacivanje s kanala za odrasle na dečje TV programe neće vam pomoći, jer će tamo vaš mališan videti mnoštvo reklama o igračkama koje on „mora imati", a čije su cene paprene za vaš novčanik. U Americi su izračunali da na TV-u godišnje bude 40.000 reklamnih poruka koje podstiču lošu ishranu, gojaznost, pušenje i alkohol.

U Evropi su dugo vođene rasprave o tome da li treba zabraniti reklamiranje upućeno deci, a svaka država se prilagođavala direktivi EU Televizija bez granica, donetoj 1989. godine, i dopunjenoj 1997. godine, koja, između ostalog, kaže da TV oglašivači ne smeju direktno da zavedu dete da nešto kupi koristeći njegovo neiskustvo ili naivnost.

Dok starija deca i odrasli razumeju većinu reklamnih poruka, mlađi ih ne razumeju, pa pokušavaju da interpretiraju komercijalne tvrdnje i pozive kao istinitu informaciju. Najčešći artikli koji se reklamiraju za decu su proizvodi od žitarica, gazirana pića, slatkiši i brza hrana, što stvara loše navike u ishrani.

Nezdrave proizvode često reklamiraju vrhunski sportisti, pa deca mogu da zaključe kako je konzumiranje tih proizvoda zdravo.

Šveđani rigorozni

Švedska je ukinula TV reklame namenjene deci, dok su ih neke druge zemlje zabranile u vremenu pet minuta pre i posle dečjih emisija, ili uvele zabranu emitovanja reklama tokom crtanih filmova.

Utvrđeno je da je deci dovoljno jedno gledanje reklame da je zapamte i da traže reklamirani proizvod.

Evropska iskustva govore da 63 odsto trogodišnjaka poznaje imena vodećih restorana brze hrane, a deca od četiri godine još ne znaju tačno svoje ime.