Podrška supruge Mine i porodice daju Nenadu Zimonjiću dodatnu snagu da ide napred, a osmesi blizanaca Lune i Leona učine da zaboravi sve napore kroz koje kao teniser prolazi.

Slika Mine Zimonjić koja u naručju drži sedmomesečne blizance i svesrdno podržava svog supruga Nenada na turniru u Vimbldonu obišla je svet, dok je naš najbolji dubl igrač još jednom dokazao da mu uz partnera Danijela Nestora nema ravnog. I ovog puta zasluženo im je pripala titula vimbldonskih pobednika.

Prošla godina definitivno je bila u znaku našeg najboljeg dubl igrača. Rođenje sina Leona i ćerkice Lune, dolazak na svet „miks dubla" njegovih naslednika, za Nenada je bio poput adrenalinske injekcije.

To je dokazao tokom godine brojnim uspesima, utvrđujući poziciju na vrhu svetske liste dubla.

• Za vreme finalnog meča na Vimbldonu vaša supruga je u naručju držala Lunu i Leona. Da li je ovo njihovo prvo pojavljivanje na nekom od turnira ili je, možda, to nagoveštaj da će jednog dana i oni biti teniseri?

Blizanci nisu bili na samom meču. Supruga je bila sve vreme u publici dok je meč trajao, a mališani su za to vreme bili zbrinuti. Naravno, pomagala nam je Minina tetka, tako da je ona mogla bar to finale da odgleda celo, dok je druge mečeve malo gledala, a malo nije, u zavisnosti od vremena koje su od nje zahtevali blizanci, jer su oni uvek za nas na prvom mestu.

Dogovorili smo se da po završetku finala, bez obzira na to kako prođemo, Lunu i Leona dovedemo na teren, da zajedno budemo na dodeli pehara. To je bila naša želja i u tome smo uspeli. Ostala je lepa uspomena. Što se tiče turnira, blizanci su bili u Majamiju, u Parizu i posle u Londonu. Još uvek su mali da bi gledali kako tata igra, ali doći će i taj dan kada će i oni moći da prate turnire.

• Sada ste otac. Koliko vam ta slatka životna uloga pomaže da bolje odigrate meč i da li sada manje trenirate, a više vremena provodite sa porodicom?

Prioriteti su se promenili. Karijera tenisera nije duga, pa se postavlja pitanje koliko je još vremena ostalo. Ja bih iskreno voleo da na vrhunskom nivou igram što duže mogu. Imam apsolutnu podršku supruge, što je za mene veoma važno.

Kada nisam na turnirima ili treninzima, svaki slobodan trenutak želim da provedem s porodicom. Ono što se možda promenilo jeste verovatno to što je sada period odmora i oporavka znatno kraći nego što je bio onda kada smo bili tu samo Mina i ja. Međutim, kada me kod kuće sačekaju nasmejana lica moje dece, zaboravim na sve napore kroz koje sam do tog trenutka prolazio.

• Kako ste se osećali kada ste saznali da ćete postati tata?

Bilo nam je izuzetno drago, zato što smo već par godina želeli i pokušavali da postanemo roditelji. Doduše, ja sam od onih koji ne vole prerano da se raduju. Kada su se rodili, to je za mene bio najlepši dan u životu.

• Da li ste prisustvovali rođenju dece?

Naravno. Bio sam sve vreme uz Minu, čak nešto imamo i zabeleženo na kameri. Leon se rodio prvi, dva minuta pre Lune, a ja sam presekao pupčanu vrpcu. Ne znam kako bih opisao to osećanje kad ostvarite prvi kontakt sa svojim detetom. Taj predivan trenutak vam doživotno ostaje urezan u pamćenje. Takvo iskustvo bih preporučio budućim očevima, ako za to postoje mogućnosti, u dogovoru sa suprugom.

• Da li vam prija nova uloga?

Sama veza i brak za mene su smisao života, koji je sada dobio neku novu dimenziju upravo zahvaljujući rođenju naših mališana. Uloga oca mi izuzetno prija, jer je svaki dan sa Lunom i Leonom sada neka nova priča. Oni su za Minu i mene centar sveta.

• Šta ste prvo uradili kada su bebe stigle kući?

Prelep je bio trenutak kada su blizanci izašli iz bolnice i kada smo svi zajedno došli u svoj dom. Stavili smo ih na francuski ležaj, posmatrali ih onako sićušne, a opet neopisivo slatke i uživali u prizoru, znajući da su upravo oni plod naše ljubavi. Posle nekoliko trenutaka napravili smo par fotografija, legli pored njih i prepustili se divnim emocijama.

• Ko je odabrao imena i zašto baš Luna i Leon?

Zajedno smo birali imena. Bilo je dosta predloga sa strane, ali mi smo želeli da imena ne budu uobičajena, da se lako izgovaraju svugde u svetu, a opet i da idu nekako jedno uz drugo.

• Da li mališani imaju omiljenu igračku, možda je to već sad teniska loptica ili reket?

Još uvek nemaju omiljenu igračku. Luna je malo svesnija u igranju, ima bolju kontrolu, motoriku. U odnosu na Leona je naprednija, ali on me je nedavno prijatno iznenadio. Kada smo bili u bazenu, bilo je nekoliko loptica oko nas.

Oduševio me je kako je uhvatio lopticu, s obzirom na to da nije baš bila mala za njega. Mislim da se zasad odlično snalaze. Prija im voda i dosta su aktivni. Naravno, vreme će pokazati da li imaju interesovanja za neki od sportova.

• Vaša supruga je pre rođenja dece poželela da ćerkica liči na vas, a sinčić na nju, da li joj se želja ispunila?

To nije bila želja, već kao neka pretpostavka. Tokom ovih osam meseci stalno se menjaju. U nekom trenutku liče prvo na Minu, pa onda na mene. Njih dvoje uopšte ne liče, različitog su temperamenta i različito se ponašaju, što je za nas opet jedna predivna stvar. Neka su oni nama živi i zdravi, a na koga će da liče stvarno nije važno. Nadamo se da su pokupili ono najbolje i od Mine i od mene.

• Planirate li još dece?

Voleli bismo da proširimo porodicu, ali u ovom trenutku to je apsolutno neostvarivo. Možda kroz koju godinu kada oni malo porastu jer je sada sve podređeno njihovom napretku.

• Kako ćete vaspitavati decu? U duhu kosmopolitizma ili pak negovanja nacionalnih osećanja, ljubavi prema Srbiji, pod čijom ste zastavom osvojili Vimbldon?

Njihovo poreklo je srpsko i tako ćemo ih i vaspitavati. Ipak, voleo bih da imaju i malo šire poglede na svet, ali da nikada ne zaborave odakle su im roditelji i odakle potiču. To je nešto što sve naše generacije prenose na svoju decu. Voleo bih da im pružimo što više opcija u životu, da se osamostale i da jednog dana sami donose svoje odluke.

• Da li se družite sa teniserima i njihovim porodicama i ko vam je među njima najbolji prijatelj?

Sa svim reprezentativcima smo u veoma dobrim odnosima, a u zavisnosti od toga koliko nam obaveze dozvoljavaju, družimo se i van terena. Retko kada nam se termini poklapaju pa je malo teže da organizujemo i neka porodična druženja i okupljanja, ali prijateljstva postoje.

• Odakle crpite energiju za nove uspehe, na koji način se relaksirate i punite baterije?

Tenisom se bavim od sedme godine. Mnogo truda, energije i napora sam uložio u sport. Sada imam 33 i kada je moja karijera na vrhuncu, apsolutno nemam razloga da stanem. Moram maksimalno da iskoristim sve to iskustvo i rad koji sam uložio. Bezgranična podrška supruge i porodice daje mi dodatnu snagu da idem napred.

• Kada su se blizanci rodili, to je za mene bio najlepši dan u životu
• Uloga oca mi izuzetno prija, jer je svaki dan sa Lunom i Leonom neka nova priča