Rođenjem ćerke Helene pevač Milan Topalović dobio je motiv da se još jače bori i napornije radi kako bi obezbedio svoju porodicu. Zbog toga mu nije bilo teško da posle neprospavanih noći u sedam sati vozi ćerku u školu, pegla i kuva za nju i njene drugarice, a zauzvrat im je tražio da ga, kada odrastu, ponekad povedu u noćni provod.
  Bili ste mladi kada ste postali otac, jeste li bili spremni za novu ulogu?
  Postao sam otac u dvadeset prvoj godini. Neplanski se dogodilo i nisam bio potpuno spreman da budem otac, ali sam novu ulogu veoma ozbiljno prihvatio. Sećam se da smo oboje bili na Tari, imali smo nastup, a Vesna je bila potpuno drugačija nego inače. Video sam da se nešto dešava. Bila je čudna, pa sam je na pauzi pitao šta se dešava i tada mi je rekla da misli da je trudna. Tada još nisam ni odslužio vojsku i pitao sam se kako će ona sama sa detetom, a neće moći ni da radi. Ipak smo uspeli sve zajedno da prevaziđemo i uklopimo se.
  Da li vam je pol bio važan?
  Kada je Vesna bila trudna, bio sam ubeđen da će roditi devojčicu koja će ličiti na mene. Bog me je pogledao!
  Kako je vaša supruga Vesna podnosila trudnoću?
  Moja supruga je bila fina, nije iskorišćavala drugo stanje. Bila je osetljivija i emotivnija, nije mogla da podnese nijedan minut bez mene, a ja sam bio pažljiv, i stvarno sam se trudio da joj maksimalno udovoljavam. Imala je razne prohteve, tipa da joj se jede paradajz kada mu vreme nije, pa sam ga ja tražio po celom gradu i kada bih joj doneo kesu, otela bi mi iz ruke. Da joj je neko tražio samo jedan paradajz, ne bi mu dala! Meni je sve to bilo zanimljivo i uživao sam u tome.
  Vesna je takođe pevačica, da li je napravila pauzu tokom trudnoće?
  Ona je radila sve do sedmog meseca, bila je vrlo aktivna i ništa joj nije teško palo.
  Kako ste reagovali kada ste prvi put ugledali ćerku?
  Plakao sam kao kiša, nisam mogao da progovorim ni jednu jedinu reč. Helena se rodila 1997. godine u Nikšiću, a ja sam u to vreme imao svirku na moru i bilo mi je teško što neću biti tu sa njom.
  Ko je izabrao ime?
  Vesna je želela to ime i ja se nisam bunio.
  Da li vam se odmah javio očinski instinkt?
  Kad je supruga došla kući s bebom, niko nije smeo da je uzme u ruke da je okupa, ni ona ni baba, samo ja. Tako smo nas dvoje svako veče uživali u kupanjima. Kad bi plakala, uspavljivao sam je pesmom Ne vredi plakati, a ona bi se odmah umirila. Od samog početka ništa mi nije bilo teško.
  Šta se kod vas u životu promenilo od kada ste postali tata?
  Rano sam postao čovek, preskočio sam mladost, ali mi nije žao zbog toga, sve je vredelo. Uozbiljio sam se i imam više razloga i snage za rad. Kada je malo odrasla, supruga i ja smo je ostavljali kod dede i babe na čuvanje, a znali smo da je ponekad vodimo na nastup.
  Da li je bilo naporno raditi i gajiti dete?
  Nije bilo naporno, bio sam zadovoljan samo da imam dovoljno posla kako bih uspeo porodici da obezbedim sve što im treba. Kada je Helena krenula u prvi razred, zapostavio sam posao, u to vreme je samo moja supruga radila, a ja sam se potpuno posvetio ćerki. Pripremao sam je za školu, radio sam sve moguće stvari - od kupanja, peglanja do kuvanja. Sve što sam radio, radio sam s puno ljubavi.
  Kakav ste tata?
  Nisam strog, a nije ni moja supruga, jer nema potrebe za tim, Helena je dobro dete. Ne bi ni valjalo da smo drugačiji. Od nje tražim nekoliko stvari koje mora da ispoštuje, prvo je da se ne lažemo šta god da je u pitanju, da bude odgovorna i poštuje dogovor.
  Šta vam je ćerka rekla posle finala?
  Ona teško podnosi da ne bude u nečemu prva. Valjda zato što je još uvek dete, ne može to da shvati, ali sam joj objasnio da u životu mora nekada da bude i tako. Inače, moja popularnost je za nju ništa, čak kada smo zajedno, a neko mi traži autogram, na početku je znala da kaže: „Svašta, šta će mu tvoj autogram? ”
  Ima li ona afiniteta prema muzici?
  Ima odličan sluh, peva sjajno, ima taj dar, ali ne želi da se bavi muzikom, što je meni u jednu ruku drago. Ne bih voleo da bude pevačica, jer to više nije gospodski posao kao što je nekada bio. Helena toliko vredi da može mnogo boljim poslovima da se bavi. Kada poraste, sama će izabrati šta će biti.
  Da li vam je nekada teško da se jutro posle nastupa posvetite ćerki?
  Ništa mi nije teško da uradim za nju, štaviše, znao sam da dođem kući u četiri ujutru i da ustanem u sedam da je vozim u školu. U njenoj školi su me svi zvali Tata, jer su me viđali svaki dan.
  Kako izgledaju vaši dani kada imate slobodnog vremena, u čemu uživate?
  Iako je slobodnih dana, nažalost, sve manje, najviše volimo da pokupimo njene drugarice i odemo na jezero i pravimo roštilj ceo dan i uživamo.
  Planirate li da se preselite u Beograd s porodicom?
  Da, već smo počeli da se organizujemo za preseljenje, trebalo bi u narednih nekoliko nedelja da dođemo u Beograd.
  Razmišljate li o još dece?
  Oduvek sam želeo da imam tri ćerke, ali pošto nismo znali kako će se život odvijati, ostali smo na jednoj. Ni nju nismo planirali, ali je, hvala bogu, ona došla, tako da ne planiramo ni drugo ni treće, kako bog kaže tako će biti. Iako je jedinica, Helena nikada nije sama, uvek ima oko nje mnogo drugarica, kojima obožavam da kuvam. Spremam im šta god požele, a zauzvrat im kažem: „Kad odrastete i pođete u grad, ponekad me povedite sa vama da i ja uživam!”
  Uputite savet očevima.
  Treba ugađati ženama i biti pažljiv s njima, a kada dete dođe, treba mu posvetiti mnogo pažnje i pružiti bezuslovnu ljubav.