Olja Ivanjicki je imala 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Šezdesetih godina prošlog veka prva je počela sa pop-artom u Beogradu, a njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta. S grupom umetnika, među kojima su bili Leonid Šejka, Milić od Mačve, Ljuba Popović, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković i drugi, osnovala je grupu Mediala, zbog beskrajne ljubavi prema umetnosti i verovanja u njene sveukupne moći. U Kolarčevoj zadužbini 9. juna je predstavljena monografija Očekivanje nemogućeg, koju je britanska istoričarka umetnosti Su Habard posvetila našoj čuvenoj slikarki. U uvodnom tekstu knjige štampane na tri jezika, Ćerka Leonarda da Vinčija, kako ju je nazvala Habardova, naša slikarka je dobila trajni spomenik.
  U znak poštovanja prema Olji Ivanjicki, prisećamo se njenih razmišljanja o svetu u kom je živela.
 
  Detinjstvo
  Detinjstvo sam provela u Kragujevcu, gde je tata radio u Vojnotehničkom zavodu. Moje detinjstvo obeležila je prerana smrt majke, tako da sam bila veoma usamljena. Imala sam babušku koja je o meni brinula, ali sam bila svesna da majku ne može ništa zameniti.
 
  Zavičaj
  Moji su došli iz Rusije, tata kao carski oficir, a mama sa devojačkim internatom, jer se porodica izgubila u vihoru revolucije. Taj neki zavičaj bi trebalo da je Rusija. Pripadništvo ruskom narodu možda najviše osećam u onome što je imao i moj otac, a to je osećaj za matematiku, tu vrstu preciznosti. To sam prenela na svoje slike.
 
  Najjači pečat u životu
  U detinjstvu je smrt majke, a kasnije, kad sam imala 26 godina, zamalo se nisam udavila u Tirenskom moru.
 
  Sreća
  Sreća izaziva potpuno iste reakcije kao i nesreća: dobijaš lupanje srca, plačeš, imaš nesanicu. Jedino što znaš da to nije nesreća, nego sreća. Bolje je biti izbalansiran nego stalno želeti biti srećan. Jer, dovoljan je jedan grip i već niste srećni. Pitanje sreće je danas pitanje sebičnosti. Treba se radovati malim stvarima.
 
  Ljubav
  Ljubav je komplikovano, vrlo složeno osećanje, podrazumeva mnogo šta. Stalno mislimo da je to to, da je neko pravi. Posle se ispostavi da i nije tako. To je globalna reč, kao nacija, država. Kada se raščlanjuje, shvatimo da i nema odgovora. Ponekad imam potrebu da se pobunim protiv upotrebe te reči. Svako ti uvali reč ljubav pa ti posle gledaj da je objasniš.
 
  Lepota
  Parametri lepote menjaju se kroz vreme. Od barokne lepote došli smo do ove današnje, anoreksične, silikonske, fitnes lepote. Doskora su skupo plaćali ugradnju silikona, a sada opet plaćaju da ih izvade. Nije više in. Na svojim slikama tragam, možda, za lepotom nekog budućeg sveta. Tražim to buduće lice.
 
  Život
  Svi, kao, znamo šta je život jer ga trošimo ovako ili onako, ne možemo izvan toga, ali kad se raščlani, nema odgovora šta je.
 
  Vera
  Uvek je to potpuno lični odnos, bez obzira na to što postoje institucije, crkve, koje bi trebalo da budu neki posrednici u verovanju i komuniciranju sa Bogom. Ali, ako neko veruje, on onda veruje i van institucije. A pitanje religija, pitanje ratova vođenih u ime vere, njihovog večnog nesporazuma, biće jedno od najvažnijih pitanja 21. veka. To bi nekako moralo da se reši, jer se svet sve više zahuktava.
 
  Prijateljstvo
  Verujem da nema slučajnih susreta i da se ljudi, jednostavno, prepoznaju.
 
  Slava
  Slava je relativna, nije to neki 33. stepenik na koji se stigne i više te niko odatle ne može skinuti.
 
  Brak
  Brak još uvek preživljava kao institucija poretka na zemlji. Prosto je tako, uprkos nesporazumima, skupim razvodima i prevarama. Danas više i nije tako bitno potpisati papir, ali ljudi to i dalje rade, da li iz potrebe da nekoga po svaku cenu zadrže uz sebe ili zato što je to nekako običajna stvar ili da bi se osigurali, ne znam.
 
  Muškarci i žene
  Meni je lakše da se družim sa ženama. One su osećajnije, komunikativnije. Imamo male zajedničke radosti kao što je kupovina. Sa muškarcima je teže. Čak i kad se bavimo istom profesijom, žene moraju svesno da popuštaju, ne zato što hoće, nego zato što je to pametnije. A zamorno je stalno biti pametniji. Uvek mi moramo da imamo razumevanja za taj deo čovečanstva, nikad se oni ne pitaju kako je nama. Mi se kao polovi uopšte ne razumemo, čak i kad su veze dugogodišnje, ne postoji šansa da se muškarac i žena objasne.
 
  Dom
  Kad god putujem, bez obzira na to što me raduje da vidim neke meni drage ljude, uvek otpatim. Znam da i moji predmeti, slike, sitnice, moja kuća, osećaju da nisam tu. Valjda se poremeti taj uobičajeni sklad u protoku energije.
 
 
  Najveći san
  Da se konačno stanovnici Zemlje sretnu sa nekim drugim predstavnicima civilizacija koje su van ove planete.
 
  Najveća vrednost u životu
  Ono što sam uradila, naslikala, napisala, kao i moje male teorije koje su se posle nekog vremena pokazale tačnim.
 
  Smrt
  Pitanje smrti nije odgonetnuto i naš odnos prema smrti nije rešen. To je neka druga realnost sa kojom mi nemamo kontakta, ali paralelni svetovi ipak postoje.