Popularna glumica ne veruje u pojam zvezda, zahvaljujući glumi ima privilegiju da uđe u vremensku mašinu uz pomoć koje je proživela razne sudbine i bila u svim epohama, a kroz ovo traganje uvek nešto novo otkriva o sebi. Nedavno je njena karijera dobila veliko ubrzanje ulogom u filmu Srpski ožiljci, gde rame uz rame glumi sa holivudskim zvezdama. Iako će ovaj film imati premijeru u Americi, Jana Milić ne sanja o holivudskoj karijeri i životu negde tamo, već mašta o tome da radi dobro i kvalitetno kako bi napredovala iz projekta u projekat.
  Nedavno je u Beogradu bila premijera filma Srpski ožiljci u kom igraš pored Majkla Medsena i Sergeja Trifunovića. Reci nam nešto više o filmu i tvojoj ulozi.
  Serbian Scars je, s jedne strane, akcioni triler, a s druge, priča o ljubavi, porodici, prijateljstvu, o pravim vrednostima i o tome da se moramo boriti u životu za ljude koje volimo. Do kraja i bez rezerve. Moj lik se zove Suzana, ona je Albanka koja voli Srbina. Istrajna je, uporna i do kraja tu za čoveka koga voli.
  Kako je bilo raditi rame uz rame sa holivudskim zvezdama, kakva su ti iskustva? Da li holivudske zvezde manje „glume" zvezde od pojedinih naših glumaca?
  Sve je to individualno. Ne delim glumce na naše, holivudske i ostalo. Ne verujem u pojam zvezda i ne volim bahate ljude i one koji se tako ponašaju zato što su poznati pa im se može. Majkl Medsen se jeste normalnije ponašao nego neki naši pojedinci, tako da ima istine u tome da veće zvezde manje glume zvezde.
  S obzirom na to da će ovaj film imati premijeru i u Americi, maštaš li o inostranoj karijeri, sanjaš li Holivud?
  Maštam samo o tome da radim dobro, kvalitetno i da napredujem iz projekta u projekat. Da li će to biti ovde ili tamo - svejedno mi je. Volim Srbiju i volim da radim ovde, ne sanjam o nekom životu tamo.
  Šta je za tebe gluma, kako je ti doživljavaš?
  Nazvala bih to traganjem. Neverovatna je stvar imati privilegiju da proživiš nešto što nisi ti sam. Ja to zovem vremenskom mašinom koju mi je moj posao podario. I bila sam svuda. U svim epohama. Proživela mnoge sudbine. Naravno, koliko učim o glumi, učim i o sebi. I svaki put otkrijem nešto novo.
  Priželjkuješ li neku ulogu, a na kojoj si sama sebi čestitala?
  Nikada sebi ne čestitam. Postoji nešto što smatram bitnim - samokritičnost. Posebno je važno to kod mladih ljudi koji lako polete. U Srbiji je lako biti poznat, nažalost. A biti dobar glumac nije povezano sa terminom biti poznat ili biti zvezda. Znam fenomenalne glumce koji godinama rade u pozorištu, a na koje štampa i ostali mediji nikada nisu obratili pažnju. Valjda imaju previše posla pišući o drugarici gospodina Pere, koja nije završila fakultet ali je njen ujak, inače Perinog rođaka rođak, prepoznao njene glasovne mogućnosti. Sutra je promocija CD-a, urađenog za par sati, a najbolji fotografi su je već slikali nagu za omot. Od ponedeljka će biti na svim naslovnim stranicama. I eto... ljudi ne stignu do Dostojevskog.
  Srpski ožiljci su, između ostalog, i priča o porodičnim vrednostima. Nedostaju li te prave vrednosti danas u Srbiji?
  Mogu samo reći da sam ja, dok sam išla u gimnaziju, čitala knjige i učila, poštovala sam starije, izlazila sam samo vikendom i uvek sam se vraćala kući u dogovoreno vreme. Danas osnovci u mini suknjama izlaze na splavove i ostaju do jutarnjih časova. Ne bih da budem previše stroga, ali da sam ja njihov roditelj, ozbiljno bih stavila prst na čelo. Pa, oni znaju bolje refren neke očajne turbofolk pesme nego gramatiku.
  Kao javna ličnost, često si na meti medija. Jesi li se pomirila s tim da je sve to cena slave ili ti nikada neće biti svejedno?
  Nije mi svejedno kad pročitam neki naslov koji i mene obavesti da sam sa nekim u vezi. Kad naprave priču ni od čega, od neistine. Ne volim kad neko piše o meni, a da to nije povezano s mojim poslom. S druge strane, učim sebe da ne reagujem. Ali bih više volela da ljude zanima koji je sledeći film nekog glumca nego ko je njegov momak ili devojka.
  Kažu da je za sreću potrebno imati nekoliko strasti, koje su tvoje?
  Za sreću nije potrebno nekoliko strasti, već samo jedna. Osoba koja te voli i koju ti voliš, koja te razume i ceni takvog kakav jesi, sa svim tvojim vrlinama i manama. Zagrljaj te osobe je mnogo vredniji nego bilo koja premijera na ovom svetu.
  Kako pobeđuješ loš dan?
  Kafom s prijateljima, dobrom knjigom ili filmom. Dugom šetnjom i muzikom koju volim. A nekad se onako ženski isplačem...
  Kako opisuješ sebe?
  Smatram sebe komplikovanom i teško mi je da iskreno odgovorim na ovo pitanje. Lako je slagati i napisati sad kako sam ja ovo ili ono. Imam porodicu, prijatelje, bliske ljude i zbog toga smatram sebe bogatom osobom. Radim posao koji volim. Imam svoj sistem vrednosti koji nikako ne ide sa današnjicom. Nikog ne mrzim. Smatram sebe srećnom, ali bih volela mnogo toga da promenim, i zato radim na sebi.
  Šta te najbrže izbaci iz koloseka, a šta može da te rasplače?
  Kad me neko laže, a gleda me u oči, kad se neko folira ili predstavlja drugačijim nego što jeste da bi me fascinirao. Tu umem da budem agresivna, kao i kad mi neko dira prijatelje. Može me rasplakati lažna nada. Trenutak za koji sam pomislila da je stvaran, a bio je iluzija. Razočaranje u ljude koje si voleo.
  Čemu se najviše čudiš kada je reč o muškarcima, šta je ono što nikada nećeš razumeti?
  Ne čudim se, ljude prihvatam kakvi jesu. Čudim se samo ljudskoj zlobi i kakvu štetu ona može da prouzrokuje. Sujeta takođe. Ovo se odnosi i na žene i na muškarce. Ako se dvoje ljudi razumeju - ne treba tu mnogo reči. Ćutanje sa pravom osobom je zanimljivije nego vreme provedeno s drugaricom koja ti soli pamet o tome da su muškarci ovo ili ono...
  Zašto su žene u Srbiji ljubomorne jedna na drugu?
  Moja teorija je da mnogo žena u ovoj zemlji nije radilo na sebi, na svom obrazovanju i ličnosti i iz tog kompleksa ide sve. Ne delim ljude po diplomi i uspešnosti, samo mislim da kad bi svako bio ono što jeste, takav kakav je, sve bi bilo bolje. Žene se danas takmiče u tome koja više ide u solarijum... Što bi rekao Antić: „Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih koji, ošamućeni od sreće, likuju što uspevaju na nov način da izgovore neku potpuno istu stvar."
  Kakva si kada voliš, da li se „na kilometar" vidi kada si zaljubljena?
  Žena koja voli zrači, nesvesno. Uvek čuvam sve za sebe, i svoja osećanja i razmišljanja delim samo sa bliskim ljudima. Nekad oči odaju dušu, a da to nismo hteli. Ja uvek imam utisak da mi na čelu piše njegovo ime i prezime...
  Kakvi muškarci te obaraju s nogu?
  Prepoznati i uklopiti se sa nekim, nesavršeno i iskreno - mnogo je tačnije nego zavaravati nekog savršenošću. To ne postoji i ne znam ko je to izmislio. Ako nekog zavoliš potpuno, kakav jeste, to je savršeno. Zašto on mora da bude visok dva metra i ima zelene oči i trbušnjake, a misice dodaju i da je pametan? Ljubav je znatno komplikovanija od definicije trbušnjaka.
  Nedavno si rekla da, dok dobijaš prave uloge, prilaze ti pogrešni muškarci. Da li je i dalje tako ili se situacija promenila?
  Mislim da te ljudi doživljavaju drugačije kad se baviš ovim poslom. Neki te gledaju kroz uloge, neki misle da te znaju, a neki priđu samo zato što si glumica. Ne podnosim te svari. I teže je upoznati normalnog mladića koji samo želi da upozna devojku bolje zbog nje same. Kad izađem uveče, bila bih najsrećnija kad mi niko ne bi prišao. Obično mi pokvare veče nekim foliranjem. Naravno, nisu svi takvi...
  Da li svaki tvoj budući dečko mora da položi ispit pred šporetom?
  (Smeh) Ma, nisam ja to nikada rekla! A i ne volim ispite. Sistem vrednosti mi je ipak okrenut na drugu stranu, a ne ka šporetu. Samo da se mi pronađemo u nekim značajnijim stvarima, a ja ću kuvati, nije problem.
  Dokle si u životu spremna da ideš zbog ljubavi?
  Za ljude koje volim sam uvek tu i spremna sam sve da uradim. To nekako podrazumevam. S druge strane, kad me neko razočara, postoji granica do koje idem. Ipak ta borba mora biti uzajamna.