Džordž Timoti Kluni, Amerikanac irskog porekla, rođen je u Leksingtonu u Kentakiju 6. maja 1961. godine. Njegova majka Nina Brus je bila bivša misica i manekenka, dok je njegov otac Nik radio kao televizijski novinar, a poslednjih godina postaje političar u državi Kentaki. U jednom periodu Nik Kluni je vodio televizijski tok-šou program i tada je često sa sobom vodio petogodišnjeg sina Džordža, koji je voleo da se igra u studiju. U rodbinskim je vezama sa Migelom i Rafaelom Fererom, koji su sinovi njegove tetke, pevačice Rozmari Kluni i glumca Džoza Ferera. Kluni ima i stariju sestru Adeliju, nećakinju Alis i nećaka Nikolasa.
 
  Prosečan učenik, sjajan glumac
  Po nagovoru oca, Džordž se i sam okušao kao televizijski novinar, ali je brzo napustio tu profesiju shvativši da ga ne zanima. Nakon toga upisuje studije na Univerzitetu u Severnom Kentakiju, ali i njih napušta posle nekoliko godina jer se priključuje gradskom bejzbol timu. Bio je prosečan učenik, ali ambiciozan bejzbol igrač i košarkaš. Pokušao je da igra profesionalno za Sinsinati Redse 1977. godine, ali mu nije ponuđen ugovor, tako da ni bejzbol karijera nije išla uzlaznom putanjom. Nakon odustajanja od studiranja na Univerzitetu u Severnom Kentakiju i napuštanja bejzbola, ponovo je upisao fakultet, ovog puta na Univerzitetu u Sinsinatiju, ali ni tamo nije diplomirao. Tada je počeo da se zanima za pozorište.
  Glumom je počeo da se bavi tako što mu je rođak Migel Ferer ponudio manju ulogu u jednom dugometražnom filmu. Nakon toga, Kluni se 1982. godine seli u Los Anđeles, gde redovno pohađa časove glume u pozorištu na Beverli Hilsu. Ipak, godinu dana nije uspevao da dobije angažman, a zbog nedostatka novca stanovao je u šupi svog prijatelja. U prvom filmu u kome je zaigrao partner mu je bio Čarli Šin. Uprkos tome što ovo ostvarenje nikada nije prikazano, ono predstavlja prekretnicu u Klunijevoj karijeri, jer ga je izvuklo iz anonimnosti među kolegama i producentima.
 
  Lep, bogat i slobodan
  Do „Urgentnog centra", glumio je u niskobudžetnim serijama. Već nakon prvih epizoda serije, izabran je za jednog od 50 najlepših poznatih ljudi, proglašen najbolje obučenom zvezdom, a časopis People ga je proglasio najseksepilnijim muškarcem. Njegova prva veća holivudska uloga bila je u filmu „Od sumraka do svitanja" Kventina Tarantina. Nakon ovog uspeha usledili su filmovi „Jednog lepog dana" sa Mišel Fajfer i „Mirotvorac" sa Nikol Kidman. Kluni je nakon toga dobio ulogu superheroja Betmena u filmu „Betmen i Robin" koja mu je donela svetsku slavu, ali i honorar od 10 miliona dolara. Nakon toga, Kluni odlučuje da se više posveti filmu, pa 1999. godine napušta seriju „Urgentni centar", što je po mnogima označilo kraj uspeha ove serije. Tokom 1999. i 2000. godine igrao je u čak osam filmova, među kojima se izdvajaju „Tri kralja" i „O, brate, gde si".
 
  Filmovi i nagrade
  Kluni je nastupio u velikim holivudskim hitovima „Savršena oluja" i „Ko je ovde lud". Zatim se udružio sa Stivenom Soderbergom 2001. godine na snimanju „Okeanovih jedanaest", rimejku istoimenog filma iz 1960. Film je postigao komercijalni uspeh i usledila su dva nastavka, „Okeanovih dvanaest" (2004) i „Okeanovih trinaest" (2007). Sa Soderbergom je osnovao produkcijski studio „Smoke House".
  Kao reditelj je debitovao 2002. godine sa filmom „Ispovesti opasnog uma", adaptacijom autobiografije televizijskog producenta Čaka Barisa. Godine 2005. je nastupio u „Sirijani". Iste godine je režirao, producirao i nastupio u „Laku noć i srećno". Sledeće godine je usledila i njegova prva, ali dvostruka nominacija za Oskara - za najboljeg reditelja i najbolji originalni scenario za „Laku noć i srećno", i za najboljeg sporednog glumca za „Sirijanu". Postao je prva osoba u istoriji koja je iste godine nominovana za režiju jednog filma i glumu u drugom. Osvojio je nagradu za ulogu u „Sirijani".
 
  Nesvakidašnja opklada
  Privatni život Džordža Klunija je često bio tema svetskih magazina. Mnogo žena je prodefilovalo njegovim životom, ali se nijedna nije dugo zadržala. Samo je jedanput bio u braku, sa Talijom Balsam od 1989. do 1992. godine. Još uvek je jedan od najpoželjnijih neženja. Jednom prilikom je izjavio da se nikada neće ponovo ženiti, niti da će imati dece. Ipak, Mišel Fajfer i Nikol Kidman su se opkladile s njim u sumu od 10.000 dolara, da će do svoje 40. godine postati otac. Pošto je do svog četrdesetog rođendana Kluni ostao neženja i bez potomstva, obe su mu poslale čekove sa dogovorenom sumom. Kao pravi džentlmen, Kluni im je novac vratio i napisao da udvostručuje opkladu: „Kladim se u 20.000 dolara da do svoje 50. godine neću imati dece!"
 
  Aktivista koji je spavao sa puno žena
  Kluni je, po sopstvenom priznanju, liberal. Često javno iznosi svoja politička ubeđenja, pa je tako na nedavno održanim predsedničkim izborima u Americi podržao Baraka Obamu. Govoreći o ratu u Iraku, Kluni je rekao: „Neprijatelja više ne možete da savladate ratovima; umesto toga, stvarate celu generaciju ljudi koji traže osvetu. Danas je važno samo ko je glavni. Sada smo to mi - bar zasad. Naši neprijatelji će koristiti auto-bombe i samoubilačke napade jer nemaju drugog načina da pobede. Verujem da Ramsfeld misli da je ovo rat koji se može dobiti, ali to više ne postoji. Više nikoga ne možemo da pobedimo." Postojao je i pokret koji je pokušao da ubedi Klunija da se kandiduje za političku funkciju u rodnoj državi Kentaki. Kluni je odvratio: „Kandidatura za političku funkciju? Ne. Spavao sam sa previše žena, previše sam se drogirao i bio sam na mnogo zabava." Kluni je aktivan u donošenju rezolucije o ratu u Darfuru. Proveo je deset dana u Čadu i Sudanu sa svojim ocem da bi snimio film kojim bi pokazao dramatičnu situaciju sa izbeglicama iz Darfura. Govorio je i sa dobitnikom Nobelove nagrade za mir Elijem Vizelom kako bi zamolio UN da nađe rešenje za sukob i pomogne ljudima u Darfuru. U decembru je otputovao u Kinu i Egipat s Donom Čidlom i dvoje olimpijskih pobednika kako bi zamolio obe vlade da izvrše pritisak na vladu Sudana. Kluni je uključen u „Ne dok mi gledamo", organizaciju koja privlači globalnu pažnju i sredstva da bi se zaustavili i sprečili masovni užasi i stradanja, zajedno sa Bredom Pitom, Metom Dejmonom, Donom Čidlom i Džerijem Vejntraubom.
 
  Klunijev tata
  Klunijev otac, političar Nik Kluni, rekao je: „Prvu polovinu života su me znali kao brata Rozmari Kluni, a drugu me znaju kao oca Džordža Klunija". 
 
  Neobični kućni ljubimac
  Džordž Kluni je dugo godina imao patuljastu vijetnamsku svinju. Nedavno je Maks uginuo od artritisa, a na pitanje kad će nabaviti novu svinju, Kluni je odgovorio: „Neću više, zadovoljio sam sve svoje svinjske potrebe".