Vrtoglavica podrazumeva razna stanja, od osećaja nesvestice ili lebdenja do osećaja iznenadne slabosti. Većinu napada vrtoglavice izaziva trenutni pad pritiska u arterijama koje donose krv u mozak. Javlja se ako naglo ustanemo iz sedećeg ili ležećeg položaja, i traje nekoliko sekundi. Može se pojaviti i ako šećer u krvi padne nisko, ako niste jeli dugo, usled dehidracije, kao i poremećaja u unutrašnjem uhu. Vrtoglavica je najčešće bezopasan simptom i nestaje sama od sebe. Ponekad može da ukazuje i na neko ozbiljnije oboljenje pa ako je praćena i nekim drugim simptomima, treba se što pre javiti lekaru koji vas može dalje uputiti specijalisti. Neke vrtoglavice nastaju usled starenja jer stare krvni sudovi i nervi.
 
  Uzroci i vrste vrtoglavice
  - Položajna je najčešća vrsta vrtoglavice. Nastaje zbog neprimerenog pokreta glave, a traje samo minut ili kraće, a može da bude praćena ritmičnim treperenjem očiju.
  - Poremećaj u uhu izaziva iznenadni napad vrtoglavice koji traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Snažna vrtoglavica je obično kratkotrajna, a ako potraje duže, treba da se obratite lekaru.
  - Upala nerva izaziva napad žestoke vrtoglavice, traje nekoliko dana, a polako popušta kroz nekoliko nedelja.
  - Tumor ušnog nerva izaziva stalnu vrtoglavicu, oštećenje sluha i poremećaj funkcije drugih nerava mozga. Uklanja se hirurškim zahvatom.
  - Poremećaj cirkulacije u mozgu dovodi do smetnji u protoku krvi u jednoj ili obe vratne, kao i u osnovnoj arteriji. Pojavljuju se pri okretanju i zabacivanju glave unazad. Praćene su i smetnjama kretanja očnih jabučica, mučninom, poremećajem gutanja i osećaja bola, a slabi i sluh.
  - Promene vratnog dela kičme dešavaju se starenjem i trošenjem tkiva u vratnom delu usled čega može nastati vrtoglavica.
  - Stresna vrtoglavica nastaje kod psihičkog poremećaja praćenog osećajem teskobe i straha. Reč je o takozvanoj stresnoj ili o psihogenoj vrtoglavici, koja može da dovede do stanja iracionalnog straha.
 
  Loša ravnoteža i lebdenje
  Gubitak ravnoteže, diskvilibrijum, koga karakteriše osećaj nesigurnosti tokom hoda, može nastati zbog problema sa unutrašnjim uhom, praćenih osećajem lebdenja, osećaja težine u glavi i nesigurnosti u mraku. Nepravilnosti balansa mogu nastati usled oštećenja nerava nogu (periferna neuropatija), i česta je kod starijih osoba. Problemi sa mišićima i zglobovima (artritis) mogu doprineti gubitku ravnoteže. Osećaj lebdenja, praćen osećajem da vam se okreće u glavi, može biti prouzrokovan oboljenjima unutrašnjeg uha, anksioznim stanjima kao što su napadi panike, strah od zatvorenog i otvorenog prostora...