U svetu oko 450 miliona ljudi boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje je zahvatila ova bolest. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine ovo podmuklo oboljenje će postati vodeći uzrok smrti i jedan od glavnih razloga koji žensku populaciju ometa u svakodnevnom funkcionisanju.
  Posebno brine podatak da je posle kardiovaskularnih oboljenja depresija drugi uzrok smrti na zemaljskoj kugli i da u našoj zemlji najmanje 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije. Kao niz psihofizičkih poremećaja, depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja, traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Simptomi koji ukazuju na to da je kod pojedinca došlo do stanja depresije obično su nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača, strah, nemir, zabrinutost, strepnja, razdražljivost, usamljenost, bezvoljnost, oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja, nesanica ili velika potreba za snom, umor, iscrpljenost, manjak energije, znatno smanjen ili povećan apetit, bolovi koji nemaju fizičke uzroke, razmišljanje o smrti ili samoubistvu.
 
  Kako se leči
  Dijagnozu depresije nije teško postaviti. Dovoljno je bolesnika pitati da li je tužan, uplašen, bezvoljan i može li da se nasmeje od srca. Zato je neshvatljivo da je dve trećine depresija nedijagnosticirano ili pogrešno lečeno.
  - Dešava se da čovek koji pati od depresije promeni dotadašnji način razmišljanja. Svet posmatra iz drugačije perspektive, obično u negativnom svetlu, a sve to zajedno utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Posle osećanja iscrpljenosti, mogu da se jave i druge smetnje, kao što su hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani - objašnjava direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije profesor doktor Miroslava Jašović-Gašić.
  - Depresija je jedan od vodećih poremećaja, koji se danas uspešno leči kombinovanjem farmakoterapije i psihoterapije. U cilju sprečavanja mogućeg ponovnog pojavljivanja bolesti i lečenja paničnog poremećaja, primenjuje se terapija citalopramom. Izlečenje je izvesno ukoliko pacijent na vreme potraži stručnu pomoć, a zatim,  nakon stručne procene kliničke slike, određeni lek se primeni u optimalnoj dozi i uz intenzivnu psihijatrijsku podršku - kaže doktorka Jašović- Gašić.
 
  Po dijagnozu kod lekara
  Depresija neće proći sama od sebe. Prvi korak je odlazak kod lekara opšte prakse koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti - antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. U svakom slučaju, lekar je taj koji će utvrditi dijagnozu i eventualno odrediti terapiju.
 
  Uzrok nastanka depresije
  Uzroke nastanka depresivnog stanja nauka još nije uspela da objasni. Stručnjaci, međutim, ističu da depresivno stanje može da se javi usled samoće, teške bolesti, smrti drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, ljubavnog rastanka i posledica genetskog nasleđa. Najnovija istraživanja uočila su da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina, koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.