Svetlana Tanasić imala je trnovit put do uspeha. Iako nikada nije pomislila da će je život odvesti u muziku, a kao maloj govorili su joj da nema sluha, uspela je da prevaziđe sve prepreke i danas uživa pevajući jer zna da ljudima pričinjava radost. Male stvari je čine srećnom, svoj brak opisuje kao rokerski, ali i dalje joj nedostaje to što se nije ostvarila kao majka.
  Koliko dugo ste u muzici?
  U muzici sam od svoje 24 godine, ali nikada nisam ni pomislila da će mi to biti životni poziv. Završila sam prvu godinu prava, moji roditelji nisu mogli da me školuju, moralo je da se radi i da se zaradi. Život me je odveo na sasvim suprotnu stranu. Mada sam kao omladinac htela da pevam u horu, ali mi je profesor rekao da sam totalni antisluhista.
  Sećate li se svojih muzičkih početaka i prvih honorara?
  Prvi honorar bio je preko beogradske estrade, radila sam po moru, planinama, bivšoj Jugoslaviji... Bilo je teško na početku, ušla sam u sve to potpuno nespremna, ništa mi nije bilo poznato, a moj brat, koji je takođe pevač, bunio se što krećem tim putem. On je znao koliko je težak pevački život, ali danas je veoma ponosan na mene, jer sam iznad tih priča o pevačicama.
  Je l' istina da su vam mnogi govorili da ste odlična pevačica, ali niste imali finansijsku podršku za album?
  Jeste, ali mislim da čovek sve treba sam da stvori sa svojih deset prstiju. Muž mi je uvek bio najveća podrška, kada je bilo loše, govorio mi je da dignem glavu, da ćemo se izvući iz toga. Ima jedna lepa poslovica – Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka.
  Mnogi su vas pitali gde ste bili do sada, da li se ponekad kajete što niste ranije pokušali nešto da uradite da vas publika zapazi?
  Imala sam jednu šansu pre nekoliko godina, u vreme kada se Stoja predstavila na Šumadijskom saboru. Tu sam bila i ja, ali je tu priliku iskoristila Stoja, koja je imala jaču pesmu od mene. Druga prilika pružila mi se pre osam meseci na Zvezdama Granda.
  Ko vas je nagovorio da se prijavite?
  Drugarica Marijana, nas dve smo se zajedno prijavile, ali, nažalost, ona nije prošla. Muž nije bio za to, mislio je da će da me ismeju.
  Publika nije ravnodušna kada se radi o vama – ili vas vole ili vas osporavaju zbog vaših godina. Kako vi to komentarišete, mislite li da nikada nije kasno za neki početak?
  Što se Zvezda Granda tiče, probila sam taj led i bilo mi je mnogo teško, jer su me u početku dosta kritikovali oko godina, ali ja ih razumem. Verica Šerifović je u jednoj emisiji rekla da bi trebalo da pružim više prostora mladima, ne znam šta je pod tim htela da kaže, ali njena ćerka je meni ustala u prvoj emisiji, poklonila mi se i počela da mi aplaudira. To u snu nisam snevala. Ali, što jednom reče Lepa Lukić, legenda naša: „Mladost je lepa, ali ona ne caruje našim životima.” Po čemu sam ja matora, po brojkama u krštenici? Mislim da se po izgledu i ne odvajam mnogo od tih devojaka. Neka su svi živi i zdravi, doći će u moje godine pa će shvatiti da je nepravda što me osuđuju što sam u ovim godinama tu gde jesam.
  Mislite li da ste dokazali da i žene u nekim zrelijim godinama mogu da uspeju u zemlji Srbiji u kojoj se donedavno gledala samo ženska lepota i telo?
  Mislim da sam to pokazala svojim primerom i zato svima poručujem da nikada ne odustaju! Ako ne uspete danas, uspećete sutra. Nada je ta koja poslednja umire.
  Šta je po vama potrebno da bi neko uspeo na estradi?
  Pored sreće, najbitnija je upornost i vera u sebe. Naravno, i dobar glas.
  Zvezde Granda traju već osam meseci. Šta ste za ovo vreme dobili, a šta izgubili?
  Jedino što sam izgubila je slobodno vreme. Dobila sam medijsku pažnju, izašla sam iz anonimnosti, stekla sam još novih prijatelja, ispunila mi se želja i upoznala sam Snežanu Đurišić i Miru Škorić koje volim i cenim.
  Kako se snalazite sa novostečenom popularnošću?
  Ja sam sasvim prirodna žena, nijednog momenta nisam poletela zato što sam postala poznata, sa svakim stanem, popričam, slikam se, pa svi smo mi smrtnici i pred bogom smo isti.
  Jeste li očekivali da ćete dogurati ovoliko daleko, sve do finala i Arene?
  Nisam ni sanjala. Ranije sam gledala takmičenje, svi su mladi, zgodni i lepi počev od Rade, Milana i ostalih i pitala sam se šta ja tu tražim. Međutim, vidite i sami. Ipak, godine nisu prepreka.
  Šta posle Arene?
  Radiću, živeću normalno, kao što sam i do sada. Ne želim da dosadim, pojavljivaću se onoliko koliko me narod traži. Biće mi dovoljno da zaradim dovoljno za normalan život.
  Često vam zameraju to što se ne smejete dok pevate, da ste nekako previše u grču. Zašto je tako?
  Toliko sam koncentrisana na pesmu i izvođenje kompozicije, i jedva čekam da se sklonim sa bine zbog treme. Smejaćemo se, ima vremena, opustiću se i ja. Drugi razlog zašto stalno delujem kao da sam u grču i zašto se ne smejem je ta neka tuga koju nosim u sebi. Kada je moja mama, za koju sam bila vezana, umrla, nestala je i ta iskra u mojim očima. Ja to ne mogu da sakrijem. I neću da krijem. Svako je izgubio nekog voljenog, svako nosi svoju tugu i na svoj način pokušava da preboli. Ja ne mogu. Moja sreća je otišla sa mojom majkom.
  Jednom ste rekli: „Želim da pevam i pričinim radost ljudima.” Šta vama pričinjava radost?
  Trenutno moje sestričine i bratanice, unuke i unuci.
  Sviđa li vam se nadimak Big mama?
  Sviđa mi se, pa kako nije lep nadimak, u jednom danu dobiješ 30 i kusur dece!
  Koliko vam nedostaje to što se niste ostvarili kao majka?
  Mnogo mi nedostaje i naravno da mi je teško, kako i ne bi bilo, ali kako je bog rekao, tako će i biti. Ako ne budem mogla da imam svog potomka, usvojiću dete. Moj muž je bio malo skeptičan oko usvajanja, ali sam mu rekla da nema veze što mi tom detetu nećemo biti po krvi roditelji, važno je da ga izvedemo na put.
  Kakvi ste privatno?
  Ponekad sam brza, nervozna, kažem nešto što ne mislim i nesvesno nekoga povredim i posle se kajem. Ne bih nikada menjala to što imam ovakvu dušu, što nikome ne mislim zlo i što svakom želim da pomognem. Volim miran i skroman život i ne postoji suma novca koja bi me promenila.
  Kako vaš suprug reaguje na vaš uspeh?
  Debeljku je drago, raste ko kvasac, jer to je i njegov uspeh, mnogo smo mi imali neprospavanih noći birajući pesmu. On mi je ogromna podrška i veoma je ponosan na mene.
  Koji je vaš recept za dug i uspešan brak?
  Uf, imali smo nas dvoje raznoraznih situacija za devet godina. Treba se prilagoditi, jer zabavljanje je jedno, a brak je nešto sasvim drugo. Recept bi bio mnogo tolerancije, iskrenosti, poštovanja, ali i ćutanje. Ne u smislu prećutati i pustiti ga da radi šta hoće, nego nekada se treba jednostavno ugristi za jezik. I, naravno, sloboda, bez ikakvog stezanja. Najveći neprijatelji braka su ljubomora, nesigurnost i nepoverenje!
  Kako biste opisali vaš brak?
  Kao rokerski brak, u pravom smislu te reči. Moj debeli ima apsolutnu slobodu kretanja, samo mi je bitno da mi javi da li je živ i zdrav. Moj brak je pretrpeo mnoga iskušenja, bilo je tu svađa, sukoba mišljenja, grdnji, ali ljubav je pobedila.
  Možete li za sebe kažete da ste srećna žena ili vam nešto nedostaje?
  Ne postoji stopostotna sreća. Ali, srećna jesam jer sam zdrava, što imam svoju kućicu, mala je i skromna, ali ja sam zadovoljna, srećna što imam mog medu pored sebe i što mi je bog pružio šansu da se u ovim godinama oprobam u ovom poslu i pokušam nešto da napravim. A opet, sa druge strane nisam jer nemam svoju decu.