Stručnjaci upozoravaju da su mnogi sastojci koje nalazimo u raznim preparatima štetni, a neki čak i kancerogeni. Osim što mogu biti snažni alergeni, dugotrajna upotreba ovakve kozmetike može da naruši zdravlje. Alternativa postoji - prirodna kozmetika! Bazirani na aromakozmetici, takvi preparati imaju mnogo kraći rok trajanja, a osim što su ekološki prihvatljivi, zdravi su za kožu i nisu škodljivi za organizam.

  Sintetička kozmetika
  Rafinirana ulja, kao što je bademovo, privremeno stvaraju na koži osećaj glatkoće, ali na duge staze nemaju pozitivne učinke. To su ulja koja su pod visokim temperaturama izgubila sve korisne sastojke, poput vitamina i esencijalnih masnih kiselina. Recimo, mineralna ulja, kao što je ono za bebe, začepljuju pore i prouzrokuju pojavu akni, narušavaju pravilno izlučivanje sebuma i regulaciju vlage, a koža postaje suva i dehidrirana. Dugotrajnim korišćenjem, proizvodi ove vrste sakupljaju se u limfnim čvorovima, a mogu biti i kancerogeni. Parafin i vazelin, najčešći sastojci kozmetike,  naftni su derivati. Osim toga, konzervansi metil, propil, etil-paraben i butil nalaze se u većini krema. Jedno istraživanje pokazalo je da imaju blago estrogeno delovanje, što znači da redovnom upotrebom proizvoda koji sadrže konzervanse možemo da narušimo prirodnu hormonsku ravnotežu u organizmu.

  Štetne supstance u kozmetici
  Formaldehid je jedan od najopasnijih konzervanasa, kancerogena materija koja postoji u gotovo svakom kozmetičkom proizvodu za negu kože, a dugotrajnom upotrebom može da izazove niz neželjenih reakcija na koži. Kvaternijum 15 je kozmetički konzervans koji oslobađa formaldehid - kancerogenu materiju. PEG (polietilen-glikol) je sredstvo za omekšavanje kože, a sadrži dioksen koji narušava hormonsku ravnotežu i može da prouzrokuje rak. Benzoil-peroksid sadrže sastojci za negu masne kože i akni. Isušuje kožu i uništava zaštitni sloj kože, koji je štiti od starenja, a rezultat redovne upotrebe je prerano ostarela koža. Za one koji imaju problema sa masnom kožom i aknama preporučuju se antibakterijski sapuni, ali i s njima treba biti oprezan, budući da uništavaju sve bakterije na koži - i štetne i korisne. Njihov „posao” je da uništavaju kiseli omotač kože koji štiti kožu od infekcija, upala, akni, gljivica... Što se pilinga tiče, većina onih sintetičkih sadrži oštre čestice (poput usitnjene plastike), koje mogu da oštete spoljni sloj kože. Većina parfema, tj. sintetičkih mirisa sadrži materije na bazi nafte koje mogu biti kancerogene i neurotoksične. Sintetički mirisi spadaju među najjače alergene. Kad nanesete svoj omiljeni parfem, obratite pažnju na signale koje vam telo šalje: ako počne da vam curi nos ili vam oči suze i peckaju vas, taj proizvod je štetan za vas.

  Prirodna kozmetika
  Hladno ceđena biljna ulja (recimo, hladno ceđeno bademovo ulje), osnovni sastojci prirodne kozmetike, sadrže vitamine i esencijalne masne kiseline koji su bitni za zdravlje ćelija kože. Koža ih lako prepoznaje i ugrađuje u svoju strukturu. Čuvaju hidrolipidni omotač kože i regulišu proizvodnju sebuma i vlage. Hrane, neguju, podstiču kožu na obnavljanje i stvaranje vlage umesto da privremeno stvaraju lažni glatki sloj na površini. Prirodna kozmetika bazira se i na eteričnim uljima koja neguju kožu, deluju protivupalno i antibakterijski, tako što čuvaju dobre bakterije, a uništavaju patogene. Prirodni pilinzi nisu agresivni jer su napravljeni od praha usitnjenog pirinča, smeđeg šećera ili morske soli, u kombinaciji s baznim i eteričnim uljima. Konzervansi koji se koriste potpuno su prirodni i neškodljivi za organizam. Prirodna kozmetika je nezamisliva bez hidrolata ili cvetnih vodica. Hidrolati su nusprodukti destilacije biljnog materijala pri proizvodnji eteričnih ulja. U prirodnoj kozmetici koriste se kao prirodni tonici ili kao vodene faze u izradi krema.

  Državna kontrola štiti potrošače
  Pored žestoke konkurencije, nemački proizvođači su shvatili da im je zajednički interes da se jasno reguliše termin „prirodno" u kozmetici. Prihvatili su asocijaciju BDIH, koja daje sertifikat, i žig „Kontrolisana prirodna kozmetika". Žig mogu dobiti samo proizvodi testirani u nezavisnim laboratorijama, koji su u potpunoj saglasnosti sa strogim kriterijumima BDIH. Ovaj program je eliminisao mogućnost obmanjivanja potrošača i znatno povećao poverenje u etiketu „prirodno". Prirodna kozmetika uvezena na naše tržište ima taj žig. Za razliku od američke FDA koja postavlja pravila za sastojke u kozmetičkim proizvodima, nemačke vladine agencije imaju ovlašćenja da rigorozno kontrolišu njihovo sprovođenje. Na primer, vladini agenti redovno obilaze proizvođače i testiraju uzorke. Testiranja uključuju i proveravanje tačnosti INCI deklaracije na pakovanju.