Postojbina ove biljke je Južnoafrička Republika, odakle je donesena u Evropu početkom 19. veka. Pripada porodici Amaryllidaceae, a dobila je ime po vojvotkinji od Nortamberlenda, čije je devojačko prezime bilo Klajv (Clive). Cvećari su ukrštanjem dobili biljke sa cvetovima od svetložute do tamnonarandžaste boje. Ovo je sobna biljka sa lepim uzanim listovima koji se sjaje cele godine. Jedanput godišnje, u rano proleće, izbija stabljika sa krunom svetlonarandžastih cvetova, sličnih trubicama, koji je odjednom preobraze iz prilično obične biljke zelenih listova u egzotičnu tropsku lepoticu. Cveta najčešće od februara do maja, ali ima i izuzetaka. Klivija dobro uspeva u prostorijama u kojima je temperatura 12 stepeni. Ne podnosi mračna mesta, voli svetla, ali ne i direktno sunce. Leti, kada se biljka iznosi, najbolje je da se stavi na neko polusenovito mesto. U sobi joj odgovara mesto pored prozora, gde nema direktnog sunca. U jesen, od septembra pa sve do januara, biljka mora da miruje. Lišće treba stalno brisati i povremeno orošavati. Biljku treba držati u svetloj prostoriji u kojoj temperatura ne prelazi 15 stepeni. Ako joj se ne obezbedi mirovanje i odmaranje, neće cvetati.

  Letnja nega
  Leti kliviju treba obilno zalivati. Pošto su njeni meki i mesnati korenovi prilično osetljivi, višak vode iz podmetača treba prosuti. Ako je saksija postala mala i korenovi počinju da izlaze iz nje, biljku treba presaditi. Najpovoljnije vreme za to je neposredno posle cvetanja. Presađuje se pažljivo zbog veoma kratkih žila, a na dno saksije obavezno se stavlja drenažni sloj.