Muzika je njena najveća strast, a život je inspiriše i zato ga živi punim plućima. Kada pati, pada duboko, a kada je srećna, za to znaju zvezde i nebo i sve što oseća postaje njena muzika. Aleksandra tek sada realno zna šta želi od života i kako to da dobije, a duboko je uverena da jedino rad i borba za ono u šta veruješ može da ti donese sreću.
  Celog života se nadala da će pored sebe imati inteligentnog, šarmantnog i dobrog čoveka koji je prihvata onakvu kakva je i sada kada je pored nje, često mora da se uštine da bi shvatila da ne sanja. Brak ne vidi kao potvrdu ljubavi i veruje da se ljubav dokazuje svaki dan, i kada je dobro i kada je loše.
  Rasla si u muzičkoj porodici. Koliko su tvoji roditelji „krivi" što si zavolela muziku?
  Zahvalna sam svojim roditeljima što su me, još kao devojčicu, naučili da jedino radom, trudom i verom u sebe mogu da uspem u životu. Moja mama Spomenka je posvetila ceo svoj život meni i mojim sestrama, bila je stub naše porodice, i neko ko je najviše verovao u moju i Tininu muziku. Od tate sam naučila šta znači raditi od jutra do sutra i voleti muziku svim svojim bićem. Oboje su nas uvek podržavali, ali svojom ljubavlju i savetima, i pustili su nas da se borimo same za ono u šta verujemo - za svoju muziku.
  Koliko ti je u životu poznato prezime pomoglo, a koliko odmoglo?
  Samo mi je pomoglo, baš zbog činjenice što nas roditelji nikada nisu gurali, već su znali da nas dve imamo dovoljno snage, želje i hrabrosti da se borimo same za sebe. Moj otac je ušao u legendu jugoslovenske pop muzike kompozicijama kao što su April u Beogradu, Jedna zima s Kristinom, Zvao sam je Emili, Etida, a mama Spomenka tekstovima kao što su Ti si mi u krvi, Zlatni dan, Smejem se bez smisla... Sa ponosom nosim svoje prezime.
  Da li je K2 definitivno završena priča ili može da se desi duet sa Kristinom?
  Tina i ja smo dvadeset godina stvarale i živele za isti cilj, imale iste nade i želje. I tada, i sada, kada imamo zasebne karijere, borimo se za kvalitet u muzici. Mislim da to ljudi poštuju kod obe.
  Šta misliš o našoj aktuelnoj muzičkoj sceni?
  Malo ljudi kod nas se trudi da stvori nešto kvalitetno, da uloži sav svoj talenat, rad, energiju i ideje u muziku. Kod nas se sve svodi na ličnu inicijativu, nema sistemske podrške, a to otežava rad ljudima kao što sam ja, koji se svim silama bore da ljudima ponude kvalitet i nešto što korespondira sa svetskim standardima u muzici i kulturi. Poštujem to što sto rade Aleksandra Radović i Vlado Georgiev.
  Mnogi mladi umetnici maštaju da grade karijeru u Evropi, a ti si imala prilike da živiš van Srbije, ali si se ipak vratila Beogradu. Zašto?
  Muzika je univerzalna i, samim tim, ne mogu da se vezujem samo za jednu zemlju ili grad. Prošle godine sam provela par meseci u Stokholmu, gde sam otišla na poziv njihove najveće muzičke kuće Air Chrysalis, da komponujem sa najboljim švedskim kompozitorima. Zatim sam promovisala svoju muziku u Njujorku dva meseca, gde sam opet otišla na poziv nekoliko izdavačkih kuća. Prosto, živim tamo gde moja muzika ima šansu da uspe. Proteklih godina to je bila Srbija, gde sam imala bestseler album dve godine zaredom, dobila MTV nagradu i napravila turneju po celoj zemlji, a sutra će to možda biti neka druga zemlja.
  Nedavno si bila u Njujorku, kakve impresije nosiš iz Velike jabuke?
  Neverovatan grad, u kome se od prvog trenutka osećaš kao kod kuće. Pun mogućnosti, sunca, pozitivne energije, gde znaš da je sve moguće, ako radiš. Osećaj koji svima nama nedostaje ovde u Srbiji.
  Šta se dešava s novim albumom?
  Odavno sam odlučila da publici, ali i svojim saradnicima, obezbedim najbolje. Kada za to bude uslova, moj novi album će ugledati svetlost dana.
  Gde pronalaziš inspiraciju?
  Život me inspiriše. Imam samo ovaj jedan, i živim ga punim plućima. Kada patim, padam duboko, a kada sam srećna, znaju i zvezde i nebo. Sve ono što osećam postaje moja muzika.
  Žališ li za nečim u dosadašnjoj muzičkoj karijeri, da li bi menjala nešto?
  Ne, jer me je svaka odluka odvela u neke nove izazove i životne situacije iz kojih sam mnogo naučila.
  Jedna si od retkih pevačica koja nikada nije pravila nikakve kompromise zarad popularnosti. Kako si uspela da istraješ u svemu tome?
  Moj put je težak, pun prepreka, ali je za mene jedini moguć. Raditi i boriti se za ono u šta veruješ, jedino može da ti donese sreću u životu.
  Bili Holidej jednom je rekla da je najlepše pevala reč ljubav. Imaš li ti neku omiljenu reč za pevanje?
  Reči su nekad suvišne...
  Poslednjih nekoliko godina baviš se udomljavanjem i brigom o napuštenim životinjama. Kako i kada si se priključila tome?
  Nekoliko godina sam vodila mali azil za napuštene životinje, ovde u Beogradu. Za to vreme sam se nagledala raznih stvari: životinja koje su ljudi tukli, mučili, bolesnih i izgladnelih pasa, napuštenih štenaca koje su ljudi izbacili na ulicu. Moja misija je bila da sva ta divna bića vratim u život i dam im novu šansu. Udomila sam više od 50 pasa i mačaka, i dan-danas posetim neke od najomiljenijih, koji svaki put kada me vide, skaču do neba. To mi je najveće hvala.
  Kažu da je za sreću potrebno imati nekoliko strasti, koje su tvoje?
  Muzika je moja najveća strast. Ne postoji lepši osećaj nego kada sednem za klavir i posle sat vremena pevam neku novu pesmu, a da ne znam ni sama kako i kada sam je napisala.
  Koliko vodiš računa o fizičkom izgledu, kako se neguješ?
  Već četiri godine sam vegetarijanac, ne pijem kafu i gazirana pića i ne konzumiram šećer. Leti stavljam faktor 50, jer sam vrlo svetle puti, i mislim da je nezdravo, u današnje vreme, izlagati svoju kožu sunčevim zracima. Svako veče nakon tuširanja koristim mleko za telo, a često idem i na masaže. Ali, svakodnevne vežbe joge, kao i pozitivan stav prema životu najbolji su način da brinem o svom telu, ali i duhu. Jer, mnogo je bitnije da smo negovani iznutra - spoljašnjost će sijati sama.
  Kako pobeđuješ loš dan?
  Budim se rano, u 5.30, jer mi je jutro omiljeni deo dana. Posle činije muslija sa sojinim mlekom i šolje zelenog čaja odlazim u kratku šetnju sa svojom kucom Malenom, pa me čeka pevanje, sviranje i komponovanje. Zatim radim po kući, dok sve ne zablista, pa skoknem do Kalenićeve pijace da kupim ribu i povrće za ručak. Posle podne idem na čas joge, koji traje dva sata i na taj način izbacim svu negativnu energiju iz sebe, a uveče se odmaram, gledam filmove, čitam knjige i družim se sa sestrama. U krevetu sam već u deset uveče. Kada dođe loš dan, kada se osećam tužno ili loše, čak i plakanje pomaže. I to je jedan od načina da izbacite sve negativne emocije iz sebe. Ali, osmeh mi najbolje stoji.
  Koju pesmu sluša zaljubljena Aleksandra Kovač?
  Sve, od Šopenovog Koncerta u e-molu do pesme I never loved a man od Arete Frenklin.
  Iako mnogi kažu da ne treba mešati ljubav i posao, tebi ovaj „miks" nimalo ne smeta. Koji je tvoj „recept” za uspešnu vezu?
  Roman i ja se međusobno poštujemo, podržavamo, najbolji smo prijatelji i imamo zajednički cilj. Celog života sam se nadala da ću pored sebe imati inteligentnog, šarmantnog i dobrog čoveka, koji me prihvata onakvu kakva sam, i sada kada je pored mene, moram često da se uštinem da bih shvatila da ne sanjam. A, u isto vreme, on je i moj muzički producent, neko s kim osmišljavam svaki sledeći korak, kako u muzici tako i u životu.
  Mnoge tvoje koleginice stale su na ludi kamen, maštaš li i sama o tome ili si jedna od onih žena koje smatraju da za ljubav nije potrebna potvrda u vidu papira?
  Ne vidim brak kao potvrdu ljubavi. Ljubav se dokazuje svaki dan, i kad je dobro i kad je loše, postupcima i podrškom. Ali ne zato što ste potpisali da ćete to raditi, nego zato što to želite.
  Tvoja sestra Kristina nedavno se ostvarila kao majka, kako se snalaziš u ulozi tetke, koliko joj pomažeš oko bebe?
  Tara je jedna slatka i pametna devojčica od 11 meseci. Obožavam da se igram i mazim sa njom, i svaki put kada me vidi, obraduje se, pljeska rukama i pruža mi ih da je uzmem.
  Razmišljaš li i sama o majčinstvu?
  Naravno, i raduje me što ću imati dete u kasnim tridesetim, jer tek sada realno znam šta želim od života i kako to i da dobijem.
  Šta nedostaje da bi rekla: Ovo je život kakav želim?
  Puno dece, kuća na plaži u Los Anđelesu, svetski hit koji sam napisala za neku ogromnu pevačku zvezdu i još mnogo toga... Zvuči kao san, ali ja u taj san verujem.