Gorder se u svim svojim knjigama bavi krupnim životnim temama, večnim i teškim pitanjima ljudskog postojanja, i od postanka čovečanstva nedokučivim tajnama univerzuma. Ako ste ikada čitali nešto od ovog pisca, znate da ste se uz teške teme sjajno zabavili.Zanimljivo je da svaka vaša knjiga otkriva vašu opsednutost kratkoćom života.
  Odrastao sam i drago mi je što mogu da se osvetim svim odraslima jer se ispostavilo da sam ja bio u pravu i da život zaista jeste enigma, misterija i velika bajka koja je kratka. Kratkoća života kao misterija postojanja, to je jedna od krupnih tema koja me obuzima.
  Kako biste onima koji tek treba da pročitaju vašu najnoviju knjigu Zamak u Pirinejima ukratko predstavili ovo delo?
  Prevod na srpski jezik je prvi prevod sa norveškog u svetu. U pitanju je neka vrsta hibrida između romana i filozofske knjige. Radi se o susretu dvoje ljudi koji su nekada bili ljubavnici, a koji se ponovo sreću posle trideset godina u jednom turističkom mestu u Norveškoj, na istom mestu gde su kao devetnaestogodišnjaci doživeli nešto neobično zbog čega više nisu mogli da ostanu zajedno. Sada se sreću i razgovaraju o tom događaju. Imamo tu dva potpuno različita pogleda na život i egzistenciju, jedan potpuno zasnovan na naučnom. Tu stranu zastupa muškarac, a s druge strane je žena koja je okrenuta duhovnoj strani.
  Bavite se pitanjem ljudske svesnosti.
  Ta pitanja su toliko duboka da postaju banalna. Odakle dolazimo, ko smo? Moramo da stvorimo priču, žive likove oko toga kako bismo ih preneli ljudima. U mojoj poslednjoj knjizi glavni junak se pita da li je svesnost kosmička slučajnost. Ja lično ne verujem da jeste. Možda je život i svesnost prosto esencija, osnova ovog našeg svemira. Ako biste pitali nekog desetogodišnjeg dečaka ili devojčicu: „Šta je kosmos?", dobili biste odgovor da tamo postoji Mesec, da ima puno zvezda, meteora i asteroida. Ali, ono što bih ja dodao jeste da u njemu ima svesnosti i života. Često razmišljam o tome dok hodam šumom. Ljudi mi se nekad smeju i pitaju da li ja stvarno razmišljam o tome.
  Roman Sofijin svet otvorio vam je vrata svetske književne slave za sva vremena. Kako je nastala ova, danas kultna, knjiga?
  Kada sam napisao Sofijin svet, mislio sam da je to knjiga za uzak krug ljudi i samo za Norvežane. Mislili su da neće zaraditi puno para i rekli su mi da je napišem brzo. Objavili su je konačno iako nije bila ni knjiga za decu ni za odrasle. Zahvalio sam im zbog toga pismom, da bi ubrzo posle toga počeli oni meni da zahvaljuju. Paradoks je da je ova knjiga objavljena na pedeset šest jezika.
  U kojoj meri se bavite tumačenjem sopstvenog identiteta? Ko je, zapravo, Justejn Gorder?
  Često se pitam koji je moj identitet. Ima ih puno. Ja sam muž, otac, deda. A ispod svega toga je jedan dublji identitet, a to je da sam primat koji stari. Sve više me zanima priroda u odnosu na kulturu. Zalažem se za zaštitu životne sredine i to je primarno u mom životu.
  Kažete da ste pisac sa porukom. Kako bi ukratko, u jednoj rečenici, glasila vaša poruka svetu?
  Zapanjen sam i oduševljen postojanjem sveta i mene samog u tom svetu. Kada sam imao jedanaest godina, probudio sam se jednog jutra i shvatio da svet postoji i da je to jedno neverovatno čudo. Moja jedina poruka svetu, kojom sam ja bogatiji, jeste - da svet postoji!
  Pošlo vam je za rukom da filozofske teme obradite tako da čitaocu kroz zanimljivu priču, čitljivu i pitku otkrijete velike i važne tajne stare koliko i čovečanstvo. Kako ste uspeli da pomirite naizgled nepomirljivo u književnosti?
  Filozofija zvuči interesantno, ali, u suštini je suviše akademska, suviše teška i suviše dosadna za čitanje. Treba da postoji priča ispričana na jedan zanimljiv način, živim, pojednostavljenim jezikom. Samo tada je ta knjiga zanimljiva za sve generacije.
  Bili ste ovih dana u prilici da upoznate Beograd. Kakve utiske ćete poneti iz srpske prestonice?
  Pošto sam ja romantična priroda i uvek u gradu koji upoznajem potražim prvo botaničku baštu ili park, to sam učinio i u Beogradu. Opčinio me je Kalemegdan, taj pogled na ostrvo, na novi deo Beograda, na reke. Oduševljen sam što je Beograd sav u zelenilu. Mislim da nikada ne bih mogao da živim u gradu u kome nema zelenila. Što se ljudi tiče, primetio sam da se još uvek osećaju pomalo ljuti zbog bombardovanja i svega onoga što se dešavalo. Ja nisam tih devedesetih, kada se sve to dešavalo, bio u Beogradu, ali sam bio ljut i zapanjen odlukom da se Srbija bombarduje. Bombe nikad ništa ne rešavaju i zato razumem vašu rezignaciju što vas je Evropa bombardovala.  

  O piscu
  Justejn Gorder je rođen 1952. godine u Norveškoj. Živi u Oslu. Njegovo najpoznatije delo, roman o istoriji filozofije Sofijin svet štampan je u više od 30 miliona primeraka širom sveta. Sa suprugom Širi Danevig ustanovio je nagradu Sofija, koja se od 1997. svake godine dodeljuje institucijama ili pojedincima koji daju značajan doprinos očuvanju životne sredine i održivog razvoja i ulažu napore u podizanje svesti i ostvarivanje alternativa savremenom razvoju ljudskog društva.