Prvi španski misionari, koji su stigli u Južnu Ameriku u 16. veku, sreli su ovaj egzotičan cvet u tropskim šumama i nazvali ga tako zbog sličnosti s trnovim vencem Isusa Hrista. Postoji oko 500 vrsta, cvetovi nekih od njih mirišu slatko i fino, sa blagom voćnom nijansom, neki ne mirišu uopšte, a miris nekih vrsta nije baš prijatan. Mnoge vrste imaju jestive plodove.

  Kućna nega
  Kao sobna biljka, čista vrsta Passiflora caerulea pokazala se kao najotpornija, dok su se ostale vrste iz tog roda, zbog vrlo bujnog rasta, pokazale neprikladne za uzgajanje u kućnim uslovima. Treba imati u vidu da ova biljka zahteva ne samo mnogo svetla nego i sunca, i mora da raste na sunčanom mestu. Budući da ima duge vitice, najčešće se držači postavljaju ukrug, a vitice i izdanci podrezuju se u proleće. Ako uopšte ne procvetaju, treba odrezati glavni izdanak iznad četiri ili šest listova, a grane koje izrastu iz glavne stabljike treba opet podrezati iznad dva do tri lista, jer pasiflora cveta isključivo na rodnoj grančici.