Svakodnevan unos dovoljnih količina joda hranom i pićem neophodan je za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde. Od svih tkiva i organa, mozak i nervne strukture najosetljiviji su na uticaj hormona štitaste žlezde - joda. Nedostatak joda vodeći je uzrok oštećenja mozga ili poremećaja učenja, a najteže posledice ostavlja ako se desi u fetalnom dobu. Najdestruktivnija posledica nedostatka joda je smanjenje inteligencije - nedostatak joda dovodi do gubitka 10 do 15 bodova koeficijenta inteligencije (IQ) na nivou populacije. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) nedostatak joda je jedan od najozbiljnijih socijalnomedicinskih problema sveta, jer je najčešći razlog mentalne zaostalosti dece. Posledice nedostatka joda mogu se prevazići pravilnom ishranom. Najveći sadržaj joda ima morska hrana (ribe, alge, rakovi, školjke).