Iako nije priznata kao lekovita biljka, upravo je lekovitost proslavila šparglu u istoriji. U staroj Kini, jedna vrsta špargle koristila se kao lek protiv suvog kašlja, čireva i otoka, za ublažavanje bolova u nogama... U Francuskoj šparglu su hvalili kao diuretik, koji ima moć da rastvara kamenje u bubregu. A u 15. veku ovom „jelu s bogataških stolova" je dodeljen status moćnog afrodizijaka.
  Danas se špargle uzgajaju u većini zemalja, a one koje nalazimo na tržištu uglavnom su sa područja Mediterana, Perua, Meksika i Sjedinjenih Država.
 
  Biljka koja leči
  Špargla je lekovitija od mnogih priznatih lekovitih biljaka, a njen koren se u nekim zemljama odavno koristi u medicini. Deluje kao blagotvorno sredstvo protiv zatvora, preporučuje se anemičnim osobama i upotrebljava se kao oblog protiv ekcema. Špargla je odlična hrana za dijabetičare, slabašne osobe i rekonvalescente. Njena lekovitost potiče od asparaginske kiseline (aminokiselina), koja stimuliše diurezu. Zbog visokog sadržaja folne kiseline, preporučuje se ženama koje se pripremaju za trudnoću, ali izrazito nervozne osobe i oni koji pate od nesanice treba da je izbegavaju. Špargle su dobar izvor vitamina B2 i B6 i vredan izvor kombinacije nutrijenata koja, prema brojnim istraživanjima, deluje na smanjenje nivoa homocisteina. (Homocistein je aminokiselina, udarni element iz kojeg nastaju proteini. Telo ga koristi za proizvodnju proteina i obnavljanje tkiva.) Visok nivo homocisteina prepoznat je kao faktor rizika u razvoju srčanih bolesti. Špargla se od davnina koristi i za ublažavanje simptoma PMS-a, reumatoidnog artritisa i kod povišenog krvnog pritiska. Ipak, smatra se da je najznačajnije njeno diuretično svojstvo. Špargla se preporučuje pri otežanom mokrenju, osobama obolelim od gihta, vodene bolesti i reume, ali se izričito zabranjuje bolesnicima s akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate.

  Energetska vrednost
  Špargla ima malu energetsku vrednost (100 grama ima 79 kJ ili 19 kcal), jer je siromašna belančevinama (1,7 odsto), ugljenim hidratima (2,6 odsto) i mastima (0,1 procenat). Hranljiva vrednost špargle je u sadržaju mineralnih sastojaka i vitamina. U proseku sadrži oko 600 mg mineralnih sastojaka, od čega više od trećine otpada na kalijum. Ostalo su fosfor, sumpor, kalcijum i magnezijum. Osim toga, ima i nešto gvožđa, bakra, cinka, fluora, joda i drugih mikroelemenata. Od vitamina, najbogatija je vitaminom C (23 mg), ali sadrži i dosta beta-karotina (provitamin A) i skoro sve vitamine grupe B.
 
  Špargla u kuhinji
  Ova biljka dospeva vrlo rano u proleće, kada na pijacama nema mnogo svežeg povrća. Špargle se mogu jesti kuvane, a pogodne su i za konzerviranje. Od njih se pripremaju supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle sadrže najviše vitamina i mineralnih soli, što znači da ih treba blago očistiti, a ne skroz oljuštiti. Nije svejedno ni kako ćemo ih kuvati. Izdanci se povežu u snop, stave u duboki lonac s vrhovima okrenutim nagore, a zatim se voda nalije do polovine. Kuva se obavezno poklopljeno. Pipremljene špargle su izvanrednog ukusa, a i hranljivost im je uglavnom sačuvana. Ako su već postale drvenaste i nisu za pripremanje salate ili variva, mogu se skuvati u čorbi od povrća, kojoj će znatno poboljšati ukus. Takva čorba je sjajna za osobe osetljivog želuca.
 
  Korisni saveti
  - Kupujte špargle koje nisu drvenaste.
  - Pri kuvanju, špargle gube skoro polovinu mase, imajte to na umu kada razmišljate o količini koju kupujete.
  - Pripremite špargle maksimalno dan-dva pošto ih kupite.
  - Čuvajte špargle u frižideru tako da dno bude zamotano u papir.
  - Pri pripremanju špargle nemojte koristiti posude od gvožđa jer tanini mogu da reaguju sa gvožđem i dovedu do gubitka boje stabljika.