Jeste li bili potpuno spremni za decu?
  Ne samo da smo i supruga i ja bili spremni, nego smo svih godina, koliko smo bili zajedno, želeli dete. Navijao sam da dobijemo ćerku, ali su nam lekari rekli da će biti sin, na veliku radost moje supruge. Međutim, dva meseca pred sam porođaj saznali smo da je ipak devojčica i bio sam presrećan, dok se žena malo razočarala.
  Šta se sve u vašem životu promenilo od kada se postali tata?
  Sve, ali nabolje! Čovek sazri i sve ono što je do tada radio dobija drugi smisao. Javlja se ogromna želja da se deci pruži sigurna budućnost i srećno detinjstvo. Mi smo živeli od danas do sutra, a otkako su oni došli, uspeli smo i da uštedimo, uzmemo veći stan. Nekako, čovek dobije volju za životom. Sada sam kao baba tračara, ko god priča o deci, ja se obavezno ubacim, pričam o pelenama, igračkama, garderobi... Umesto da obilazim kafiće, danas, kad god sam na nekoj turneji, idem u prodavnice za decu, kupujem benkice i igračke.
  Sina Vanju dobili ste pre osam meseci. Kakva je vaša supruga bila kao trudnica?
  Dok je sa Mašom stalno menjala raspoloženja i želje, ovu drugu trudnoću niko nije osetio. Sećam se, dok je bila prvi put trudna, bio sam u nekom kafiću, a telefon mi je ostao bez baterije. Ona je došla, uzela telefon sa stola i razbila ga o pod. I vratila se kući. Ako bi me poslala po sok, a ja joj doneo hladan, bunila se što nije iz gajbice, ako bih joj doneo nehlađen, pitala bi zašto nije hladan. Sve joj je smetalo: kada se probudim u sedam - što sam ustao tako rano, kada legnem u jedanaest uveče, što sad spavam, zašto sam kupio ovo, a ne ono, kad izađem na pola sata, kaže da me nema tri... Stalno sam govorio što ja nisam u drugom stanju, a ne ona... Međutim, drugu trudnoću nisam ni osetio, iako sam se pribojavao. Sa Vanjom je bila sjajna trudnica.
  Koliko učestvujete u obavezama oko bebe?
  Nula. Nisam kupao ni Mašu, ne zato što neću, već nekako ne umem. Sećam se kada je ona bila mala, kad je plakala, ja je uzmem da je smirim ona još jače plače, a čim je mama uzme ona prestane. S obzirom na to da skoro svaki dan putujemo, nemam vremena da pomažem oko Vanje onoliko koliko bih želeo. Zato sam supruzi predlagao da uzmemo neku ženu da pomogne, ali ona neće ni da čuje, sve sama radi. Zahvalan sam joj na tome koliko je angažovana i privržena deci. Majke su najvažnije!
  Mnogi veruju da imena određuju ličnost deteta. Da li ste se time rukovodili kada ste davali imena sinu i ćerki?
  Ja sam rusofil i oduvek sam želeo da moja deca imaju ruska imena. Sa suprugom sam se dogovorio da ću ja dati ime ćerki, a ona sinu. Kada je bila trudna sa ćerkom, izneo sam dva predloga: Varvara i Maša. Ovo prvo mi se čak i više dopalo, tako je moćno zvučalo, ali moja žena nije htela ni da čuje, asociralo ju je na varvare i divljake i tako smo se opredelili za ime Maša. Vanji je sestra dala ime, zapravo dala je nekoliko predloga, a mama je izabrala ime Vanja.
  Da li ima ljubomore u Mašinom ponašanju prema bratu?
  Maša je mnogo želela da ima brata, ali je bila malo ljubomorna kada se on rodio, jer sva pažnja više nije bila usmerena ka njoj. To smo shvatili kada je rekla: „Zašto svi prvo ljube njega pa mene?” Nismo se ustručavali da odemo kod psihologa da potražimo savet.
  Kažu da su ćerke vezanije za očeve, a sinovi za majku. Da li je tako i u vašoj porodici?
  Ponekad umem i da preteram, jer Maša dobije sve što poželi, pa me supruga često kritikuje. Maša i ja smo mnogo vezani. Kada kasno dođem kući sa neke turneje, bilo da je to dva ili tri ujutru, ona se sjuri sa trećeg sprata u pidžami kako bi me dočekala, zagrlila i poljubila.
  Jeste li strog otac?
  Nimalo, mada nekad poželim da budem. Posebno kada je Maša u pitanju. Mada ni supruga nije stroga, ona ume da vikne, ali nikada je ne udara. Zna meni da kaže da je lupim po guzi, ali kako nekada nisam tu i po deset dana, kako sad ja da zavodim red? Nismo strogi, nažalost, ali se ponekad služimo i zastrašivanjem. Recimo, kada je Maša nemirna, kažemo joj da neće više da živi sa nama, da će joj uzeti prezime i odvesti u policiju. Sve može, ali ne da prezime.
  Šta vam je najvažnije kada je reč o njihovom vaspitanju?
  Voleo bih da budu dobri ljudi i patriote, da vole svoju zemlju, da poštuju komšije. Voleo bih da Maša, ali i Vanja kad poraste, bude dobar drug, da ne bude sebična. Imam veliki strah od droge i stalno joj pričam i zastrašujem je, postao sam dosadan sam sebi. Ona trenira odbojku, jer verujem da sport igra veliku ulogu u odrastanju. Sa mamom ide i na fitnes. Njih dve ujutru zajedno vežbaju, mama doteruje liniju posle porođaja, a Maša joj pravi društvo. Ima sve petice, obožava da ide u pozorištance Puž, glumi u školi, mada ne bih voleo da bude glumica.
  Primenjujete li u vaspitanju ono što su vaši roditelji primenjivali na vama?
  U odnosu na moje roditelje ja sam blag. Moja mama je radila u samousluzi u Prištini i kad god bi neko ukrao nešto iz te radnje, mama bi me uhvatila za ruku i dovela da vidim kako deca dobijaju batine da mi ne bi palo na pamet da i ja to radim. Kasnije, kada sam otišao u vojsku, drug je uzeo neku čokoladu i stavio je u jaknu, a ja sam pobegao glavom bez obzira. Pa, vi vidite koliko se to meni urezalo! Ne mogu ni da budem strog, jer nisam mnogo sa njima, ali uhvatim sebe da im pričam sve ono što su meni pričali moji roditelji, a što mi je nekada smetalo.
  Da li ćerka Maša prati vaš rad i šta vam najčešće kaže?
  Vrlo retko, jer sa mamom voli uveče da gleda kvizove, ili kupaju Vanju. Maša je možda odgledala mojih trideset predstava, ali još ne kapira to. Samo mi kaže da je smešno. Ali, ume da mi kaže kada dajem autograme: „Nemoj njemu da daš”, jer je tata samo njen. I, naravno, kada neko hoće da se slika sa mnom, ona obavezno tu stane.
  Zbog poslovnih obaveza često putujete, pada li vam teško razdvojenost od porodice?
  Da, ali mislim da to može da učvrsti vezu i produbi ljubav. Teško je sve uskladiti, ali treba imati dobru ženu, koja vas razume i podržava. Kada putujemo, mi smo najbezbedniji na svetu. U gepeku našeg auta nalaze se svi političari: od Đilasa, Dačića, Nikolića do Tadića. Samo ne znamo ko je preko koga. I kada nas pitaju na carini šta imamo da prijavimo, mi kažemo - Borisa Tadića. Pola njih se smeju i puste nas, a drugi moraju da provere da li su svi u redu. Sada pripremamo nešto novo - Don Borisone, i mislim da će to biti veliki hit. Svi pričaju da se Tadić ponaša kao Tito, a ja sam siguran da bi Tito, da je živ, voleo da bude kao Boris Tadić. Kada smo ušli u celu tu priču sa političarima i maskama, počeli smo da dobijamo pozive da radimo izbore za njih. Što ih više zezaš, to te više zovu. Mislim da smo napravili pun pogodak i da političari žele sebe da vide onako kako ih narod vidi.
  Uputite savet budućim roditeljima.
  Mnogi mladi danas nemaju decu pod izgovorom da imaju malu platu, stan... Kada smo supruga i ja dobili Mašu, plaćali smo stan 300 maraka, a ja sam imao platu 200. Deca ti daju snagu i podstrek da napreduješ. Savetujem im da se ne zaustave samo na jednom detetu. Dok ne dobiješ decu nisi upoznao ni potpunu radost, ali ni potpunu tugu kada se dete razboli. A što se žena i trudnoće tiče, ne vredi, šta god da radite ne valja, šta god da kupite to nije dobro. I zato, izdržite tih devet meseci, budite pažljivi, nežni i strpljivi prema suprugama.