Ana Nikolić, koja je preko noći ponela titulu jedne od najzgodnijih, ali i najintrigantnijih pevačica, s vremenom je naučila da iz svakog poraza izađe još jača, bolja i uspešnija. Pokušavajući da reši neke probleme, Ana je potražila savet psihologa, koji joj je razrešio mnoge dileme, i zato danas savetuje ženama da se ne ustručavaju i da potraže profesionalnu pomoć.
  Uskoro ćemo te gledati u seriji Pare ili život. Jesi li uzbuđena?
  Veoma sam srećna, zadovoljna i uzbuđena. Lepo sam se uklopila sa celom ekipom, ali mi je bilo malo čudno na snimanjima, ponekad i smešno, ali biće to dobro.
  Kažu da su lepim ženama mnoga vrata otvorena, koliko je izgled presudan u tvojoj profesiji?
  Kada te upamte samo po izgledu, treba ti mnogo vremena, energije, truda i rada da dokažeš da si talentovan i da vrediš. Svaka medalja ima dve strane. Jesu mnoga vrata otvorena, ali, verujte, mnoga su i zatvorena.
  Da li je tebi više pomogao ili odmogao?
  Ne znam, izgled je jedan od uslova u mom zanimanju. Mnogi misle da mi je izgled dosta pomogao, ali kada počnu da ti zaviruju u suknju, slikaju te iz svih uglova i od toga prave skandale nije nimalo prijatno. Što se mene tiče, moja karijera je tek počela, pitaj me ovo za desetak godina.
  Za tebe često kažu da si seks simbol. Da li ti to imponuje ili te opterećuje?
  Ume da optereti, posebno zato što sebe ne doživljavam na taj način. Kada ti nametnu tako neku titulu, nije lako boriti se s tim. Ljudi su navikli da smo mi poznati uvek sređeni i doterani, da maltene tako i spavamo. I posle se iznenade kada nas vide da idemo do prodavnice ili bacamo đubre bez šminke. Sve je to vrlo naporno.
  Šta ti se ne sviđa kod sebe, šta bi volela da promeniš?
  Isuviše sam brzopleta i preterano naivna, što ljudi često umeju da zloupotrebe. To bih volela da korigujem. Takođe, kod mene važi ono - Što na umu to na drumu, a ni to ne valja. Pored toga, izuzetno sam nestrpljiva, ja bih sve odmah, danas.
  A kada govorimo o fizičkom izgledu?
  U principu sam zadovoljna, jedino bih volela da nisam toliko sklona gojenju. Težina mi često varira i to mi najviše smeta.
  Šta se dešava na muzičkom planu?
  Nedavno smo završili spot za pesmu Ekstaza i željno iščekujem da vidim kako je sve to ispalo. To je samo uvertira za novu ploču, za koju već imam pet pesama, pa se nadam da će sve biti gotovo do kraja godine.
  Koja tvoja pesma najbolje opisuje tvoj život?
  Skoro svaka. Nikada ne biram pesme tek onako, uglavnom se u svakoj pronađem, pa bio to i samo stih. Ne volim da pevam nešto što ne osećam. Recimo, ova poslednja Bili smo najlepši možda mi je i najbliža.
  Tvoja ful oprema je...?
  I kada gubim, ja osvajam. To sam ja, to je moja ful oprema.
  Šta može da te izbaci iz koloseka, šta da te rasplače, a šta nasmeje?
  Ljudska glupost i sporost me uvek izbace iz koloseka, jer sam po prirodi dosta brza. Brzo mislim, brzo radim i kada vidim da neko gnjavi, dođe mi da poludim. Naravno, tu je i diletantizam, od koga se ježim. Laka sam na suzi i često se rasplačem, a u nekim situacijama sam sama sebi smešna. Volim da kažem da sam svoj klovn.
  U kojim situacijama ideš glavom kroza zid?
  Uvek. Ništa mi ne vredi što mi se sa strane priča, ja moram da osetim na svojoj koži i da se opečem da bih shvatila da sam pogrešila.
  Kada sebi kažeš: „Šta mi je ovo trebalo?"
  Ne žalim ni za čim. Treba mi dosta vremena dok ne donesem neku odluku, a kada sama sa sobom rešim, to je to, nema nazad. I u životu sam takva, čak i kada bih mogla sve iz početka, ništa ne bih promenila, opet bih sve isto radila.
  Šta misliš da je odredilo tvoj život da bude ovakav kakav je danas?
  Moj životni put je, pre svega, odredila porodica i vaspitanje koje sam ponela iz kuće. Želela sam da studiram glumu, ali je moj tata bio konzervativan, a pošto sam bila dobar đak, nekako me je sve to odvelo u druge vode, okrenula sam se jezicima. Takođe, mislim da je očeva smrt u velikoj meri odredila moj život. Da je živ, nisam sigurna da bi sve ovako bilo. Naravno da bi me podržao i bio bi ponosan na mene, ali bi sve to išlo u drugom pravcu. To je momenat kada sam odrasla, promenila se preko noći, izgubila životni oslonac i taj događaj me je promenio.
  Postoji li nešto što bi rado želela da zaboraviš?
  Postoje neki ljudi koji su imali priliku da uđu u moj život, a koji to nisu zaslužili. Pa, možda bih volela da zaboravim da su mi se takvi ljudi dogodili.
  Javno si progovorila o odlasku kod psihologa. Da li su najteže bitke sa samim sobom?
  Jesu, ja se same sebe i najviše plašim. Treba naučiti prepoznati i pobediti sebe.
  Koliko taj razgovor, zapravo, pomaže?
  Veoma. Iznerviralo me je što su u novinama napisali da sam rekla da je potpuno isto ići kod psihologa, ginekologa i kardiologa. Pa zaboga, to je najnormalnija stvar i ljudi to treba da znaju. U današnje vreme ljudi su toliko otuđeni jedni od drugih i zaista je taj razgovor spasonosan. Jer, mnogi i ne znaju da su depresivni. I zato savetujem svima koji se osećaju loše i ne mogu neke probleme da reše sami sa sobom da posete psihologa, to nije sramota.
  Gde bi najradije pobegla kada ti se smuči sve?
  U moje selo. Ljudi su tamo toliko prirodni i normalni i ta promena mi uvek prija.
  Kad se kaže Balkanac, odmah pomisliš na...?
  Na nekog mačo muškarca. Naši momci su najbolji u svakom pogledu, i uvek glasam za naše. Kakvi su - takvi su, naši su.
  Podržavaš li onu tezu da su muškarci sa Marsa, žene sa Venere?
  To je tačno, ali mislim da tu treba da se napravi neki satelit, da prenosi malo bolje te impulse.
  Kako rešavaš ljubavne probleme: uživanjem u hrani, sistemom klin se klinom izbija ili plakanjem?
  Prvo i treće. Moram dobro da se isplačem i malo tugujem da bih nastavila dalje.
  U kojim situacijama se osećaš usamljeno?
  Često se osetim usamljenom, ali mislim da je to normalno, posebno u ovom vremenu. Usamljenost lečim knjigama, zavučem se u krevet i čitam, čitam, čitam. Sa knjigama nikada nisi sam.
  Koje osobine treba da ima jedan muškarac da bi te osvojio? Da li padaš na duhovite momke ili na mangupe?
  Volim duhovite momke, jer je to odraz inteligencije.
  Kako ljubav ovih dana?
  Srećna sam i zadovoljna, ali sam trenutno sama.
  U ljubavi slušaš srce ili razum?
  Nikada razum, uvek me vodi samo srce.
  Veruješ li u srećne krajeve?
  Apsolutno.
  A u prinčeve?
  Više ne! Celog života čekam nekog princa, a uglavnom me dočekaju neki konjušari. (Smeh) Ne verujem u bajke i sutra kada budem imala decu, nisam sigurna da ću ih učiti da veruju u to. Meni su pričali da čekam princa, a on očigledno ne postoji, pa bolje da ih spremim za život i na to što ih čeka. Jer, život nije bajka.
  Koji je najdirektniji odgovor na pitanje ko je Ana Nikolić?
  Sve ovo što sam rekla. To sam sve ja, bez maski i foliranja. Verovali ili ne, Ana je jedna veoma emotivna i stidljiva osoba. Zaljubljiva i lako ranjiva. Možda je to tako jer sam svoje emocije oduvek otvoreno pokazivala, a to, nažalost, ima svoju cenu.
  Šta sanjaš, a šta ti se dešava?
  Dešava mi se ono o čemu sam sanjala, a to je ta gluma. Sada radim na tome i baš se radujem. Lepo je kada ti se snovi ostvaruju. Na poslovnom polju sam veoma zadovoljna. Jedino maštam o solističkom koncertu posle trećeg albuma. Kao i svaka žena, maštam o velikoj ljubavi. I o tom princu.