Istorijski gledano brak se, pored biološke osnove koja podrazumeva rađanje i podizanje dece, razvio pre svega na materijalnoj osnovi, pri čemu osećanja budućih supružnika nisu imala nikakav uticaj na sklapanje braka. Tek sredinom 18. veka Žan-Žak Ruso podiže glas protiv vladajuće materijalne osnove braka i suprostavlja mu ljubav kao prirodni motiv za brak. Sto godina kasnije, polako se pokreće lavina brakova iz ljubavi, što počinje da nagriza građanski moral, izaziva obilje skandala i uspostavlja novi vrednosni poredak. Danas se na brak bez ljubavi gleda popreko, a brak iz ljubavi je poželjan i prihvaćen.
Međutim, brak iz ljubavi donosi nove probleme. Integracijom ljubavi i braka, ljubav počinje da zauzima ključno mesto u svim oblastima života koje se oslanjaju na brak i porodicu, a pošto je ljubav nejasna i mistifikovana kategorija ispunjena mnogim zabludama i nerealnim maštanjima, brak i sve ostale oblasti života koje se oslanjaju na brak i porodicu ostaju na klimavim nogama.

Nerealna očekivanja
Ljudi ulaze u bračne i ljubavne krize jer su njihova očekivanja od braka, ljubavi i zajedničkog života uglavnom nerealna. Prosečan muškarac misli da bi, zato što je oženjen ili u vezi, njegova partnerka trebalo da bude konstantno ljubazna i prijatna. Prosečna žena, s druge strane, misli da bi zato što je venčana ili u vezi, njen partner trebalo da bude stalno nežan i pun razumevanja.
Bračne i ljubavne krize nastaju kada jedan od partnera neadekvatno reaguje na normalne frustracije ili nerealne zahteve drugog partnera. Na taj način ona ili on stavlja ove frustracije u prvi plan njihovog odnosa. Umesto toga bi u prvom planu trebalo da bude ljubav i iskrena privrženost jednog prema drugom uz rad na prihvatanju i prevazilaženju normalnih bračnih i ljubavnih frustracija. Ako nakon toga i drugi partner sa svoje strane reaguje neadekvatno na želje ili nerazumne zahteve prvog partnera, smanjuje se međusobna tolerancija, a pojačavaju se eksplozivne reakcije i dolazi do prekida komunikacije, što vodi produbljivanju ljubavnih, seksualnih i drugih bračnih problema.

Deset bračnih kriza
Grupa psihologa tvrdi da postoji deset kriza u braku. Godišnji odmor - kažu da najgore svađe nastaju upravo tada. Novac - kao jedan od najčešćih razloga prekida veza. Seks - previše, premalo, različite želje, prohtevi, flertovi, prevare, sve dobri razlozi za krizu. Rađanje deteta - u braku su najteže prva godina i prva godina nakon rođenja deteta. Na brak utiče i promena posla, napredovanje ili nazadovanje u poslu, muževi žele da žene ne rade, žene da muževi manje rade... Kućni poslovi - žene traže pomoć u kući. Vreme praznika - gde ih provesti, s njegovom ili njenom porodicom? Odlazak deteta od kuće - jedan od najgorih stresova u životu, odmah iza smrti voljene osobe. Penzija - prema najnovijim istraživanjima, muškarci u penziji izluđuju svoje partnerke, pa su razvodi brakova u tom periodu veoma česti. A krize se, po ovoj listi, događaju i kada jedan od partnera poželi da učini nešto na ostvarenju ličnih snova.

Svetska statistika razvoda
Svaki dvanaesti brak završava se razvodom. Od 1870. godine broj razvoda porastao je sa 28 na 73 na svakih sto hiljada stanovnika. Prevara, kao uzrok razvoda braka, porasla je od 1867. za 270 odsto, a broj muškaraca koji su napustili svoje porodice za 370 odsto. U Srbiji se razvede svaki peti brak. Dakle, brak kao institucija, ipak, nekako opstaje i u blagom je porastu od 2005. godine - uostalom kao i razvodi.

Ulaganje u ljubav
Bračni i ljubavni odnosi retko kad mogu spontano da napreduju i zato bi bilo bolje da partneri aktivno rade na održavanju iskrene podrške i privrženosti. Krize u ovim odnosima nastaju kad partneri imaju kontinuirana nerealna očekivanja i zahteve u odnosu na to kakva bi ponašanja njihovih partnera trebalo da budu. Bračne i ljubavne krize će se uglavnom održavati sve dok partneri ne shvate da se inertnost u partnerskom odnosu jednostavno ne isplati i da nema drugog puta ka uspešnom braku i ljubavnom odnosu osim upornog i stalnog ulaganju u ljubav.