Boban je oduvek voleo decu i jedva je čekao da postane otac, a danas priznaje da se pomalo kaje što nije imao više vremena za Ivanu, Anđelu i Andriju kada su bili mali, pa sada koristi svaki slobodan trenutak da bude s njima. Iako s klincima ima drugarski odnos, često se najmlađi sin naljuti na tatu kada ga u spotovima vidi sa lepim manekenkama, dok starije ćerke umeju da ga kritikuju što se toliko približio manekenki.
Prvo dete dobio si u ranim dvadesetim godinama. Jesi li bio spreman na sve obaveze koje deca sa sobom nose?
Imao sam 22 godine i moram priznati da mi je na početku samo to saznanje bilo šok. Bio sam uplašen jer nisam znao šta me čeka. Ali, bio sam spreman na sve, jer smo radili na tome, želeli smo dete.
Kako si znao da si spreman za decu?
To se samo desi, probudi se taj osećaj. Sve zavisi šta si prošao u životu, koliko si iskusan. Nisam više želeo da budem šalabajzer, hteo sam da se uozbiljim i da imam decu. Uvek sam voleo decu i jedva sam čekao da imam svoje. Da bi jedan muškarac bio spreman za brak, a kasnije i decu, treba da ima vrlo čvrstu i temeljitu ženu pored sebe. Po mojoj proceni, majke su ipak bitnije, one nose sav taj teret.
Da li ti je bio bitan pol?
Biću potpuno iskren - jeste. Priželjkivao sam da prvo dete bude sin. Morao sam da imam sina, i na kraju sam ga i dobio. Danas se pomalo kajem što sam tako razmišljao, jer kada se prva ćerka rodila, sećam se da sam rekao: „Joj, nije muško" i bio sam pomalo razočaran. Ali, to nije dugo trajalo. I drugo dete je bilo žensko, ali sam se ja i dalje nadao, kupovao sam garderobu u plavoj boji (smeh). Međutim, opet smo dobili devojčicu koja je bila pravi slatkiš, tom detetu bi se svako obradovao. Medicinske sestre su me, u šali, molile da je ostavim njima. Već sam se privikao na curice, kada se rodio sin. Sećam se da je moja supruga znala da je sin, ali nije htela da mi kaže do poslednjeg momenta, pa sam pretpostavljao da će biti još jedna devojčica. Rekao sam joj da se samo ne porodi u četvrtak jer sam u petak imao nastup, naravno - baš tad se porodila. Bio je sin i slavili smo tri dana.
Kako je tvoja supruga podnosila drugo stanje i jesi li joj ispunjavao svaku želju?
Moram da pohvalim moju Draganu, jer kada vidim današnje žene kako se ponašaju u trudnoći i šta sve izvolevaju, ona nije bila takva. Bar ja nisam osetio. Štaviše, u to vreme smo sređivali stan, a Dragana je trudna krečila. Nažalost, nisam joj ispunjavao sve želje, jer sam u to vreme mnogo radio, takva je bila situacija. Ja sam bio ovde u Beogradu, a ona u Danskoj. S drugim detetom samo što se nije porodila u kolima. Naime, dobila je bolove, odmah smo seli u auto i dojurili do bolnice, a Anđela je već bila na pola puta da izađe.
Dragana je bila mis Danske, kako je podnela višak kilograma u trudnoći?
Kao i svaku ženu, malo ju je to nerviralo. Mada je meni bilo simpatično kada je nosila pantalone s tregerima. Ugojila se u prvoj oko 15, drugoj oko 10, a čini mi se u trećoj najmanje. Ali, brzo je povratila liniju, počela je da trenira i sve je došlo na svoje.
Kakvi su uslovi u porodilištima u Danskoj?
Ona mi je baš govorila da se nikada ne bi porodila ovde, baš zbog tog tretmana prema trudnicama. Znam da u Podgorici muževi nisu ni smeli da prisustvuju porođaju, pa posle dođu na prozor i viču: „Je li muško?" U Danskoj možeš do devet uveče da uđeš u bolnicu da vidiš svoje dete.
Jesi li se brzo navikao na ulogu oca?
Kada se rodila ćerka, bio sam totalno zbunjen. Ništa nisam znao, pitao sam se kako će sve to biti, ali sam bio opušten. Znam da se mnogi novopečeni roditelji plaše da uzmu bebu u naručje, ali sa mnom to nije bio slučaj.
Ko je birao imena za decu?
Za sina je Dragana odlučila, ona je želela da se zove Andrija. Najstarijoj ćerki Ivani sam ja dao ime, a Anđeli deda.
Jesi li imao običaj da decu uspavljuješ pesmama?
Pevao sam im pred spavanje uspavanke, ali sam i izmišljao neke pesmice.
Koliko si bio uz decu dok su odrastali, jesi li imao vremena da im se posvetiš onako kako si želeo?
Moram priznati da sam više imao vremena za njih kada su bili skroz mali nego sada, i žao mi je zbog toga. Voleo bih da je obrnuto.
Kako sada usklađuješ sve obaveze?
Tako što ne mogu da gledam na oči. Trudim se da sve postignem, posebno jer živimo na dve strane, i to je ono što mi najteže pada u životu.
Kada ste zajedno, u čemu uživate?
Toliko se čovek njih uželi da je nebitno šta se radi, nama je lepo. Oni, inače, ranije ležu, a pre nekoliko dana smo sedeli do ponoći. Već su to velike cure, imaju 14 i 12 godina, pa su to sada ozbiljni razgovori. Ti momenti su mi najdraži u životu.
Šta misliš o strogom vaspitanju?
Ja sam onaj koji ima zadnju reč, imaju respekta prema meni. Nikada nisam udario svoje dete, niti ima potrebe za tim. Ja sam s njima drug i pričom i iskrenim razgovorom sve rešavamo. Imamo odličnu komunikaciju i tako želim da ostane.
Imaju li sluha za muziku?
Imaju, ali nisu nešto zainteresovani, više ih interesuje sport. Anđela je talentovana za sve, međutim, opredelili smo se za tenis, koji joj savršeno ide. Čak su neki klubovi počeli i da se otimaju oko nje. Andrija trenira fudbal, on je kao struja, baš je na mene. Nema mira, razmišlja o milion stvari odjednom i jedini je u školi koji sedi na lopti. To je neko dansko pravilo da nemirna deca sede na velikim loptama da bi se bolje koncentrisala. Ivana trenira atletiku, ali to je više iz hobija, ona je odličan učenik, škola joj sjajno ide. Mislim da je sport najbitniji u životu i razvoju dece. Ja sam ih od malena forsirao, ali i oni su imali volje i ljubavi za to.
U spotovima si često sa lepim ženama. Kako tvoja porodica reaguje na to?
Oni prate moju karijeru i podržavaju me. Kada sam završio poslednji album, radovalo me je kada su me zvali i rekli da im se dopada. E sad, kada me vide u spotovima sa nekom manekenkom, Andrija, naravno da voli mamu, on se naljuti i ode u sobu, neće da priča sa mnom. Ćerke znaju o čemu se radi, mada umeju i da kritikuju, pa me pitaju da li sam baš morao toliko da joj se približim.
Plaši li te njihov pubertet? Kako ćeš reagovati kada ti najstarija ćerka dovede momka u kuću?
O tome sam baš razmišljao, jer je moja žena bila vrlo mlada kada se udala za mene, što se njenom ocu nije mnogo svidelo. Sećam se da mi je rekao: „Živi bili pa videli, imaćeš i ti decu." Ne znam kako ću reagovati, pitam stariju braću koji imaju ćerke kako sve to izgleda i kako da se postavim. Sigurno da će me strefiti, neće mi biti svejedno i voleo bih da to bude što kasnije. E sad, kako ću da podnesem, nemoj me pitati, već sad mi je teško kad pričam o tome.
Uputi savet roditeljima.
Svim muškarcima savetujem da supruge vole, maze i paze u trudnoći, a i posle kada dođu deca. Mislim da treba čuvati žene, jer bez njih ne bismo ni mi postojali.